Iako je pandemija korone učinila da mnogi dobiju višak kilograma, situacija ni ranije nije bila na zavidnom nivou. Gojaznost izaziva brojna stanja i bolesti, čak i one sa smrtnim ishodom.
Svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, a svaka treća na pragu gojaznosti. To su bili podaci pre dolaska virusa korona. Različiti periodi pandemije, koja još traje, donosili su drugačije reakcije na situaciju, a samim tim i na navike po pitanju ishrane i fizičke aktivnosti.
Gostujući na RTS-u, doktorka Sanja Mazić, profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, istakla je da ima rešenja, jer ne postoji nijedna biološka funkcija organizma na koju fizička aktivnost ne deluje povoljno.
"Prve studije pokazale su da smo se neposredno po početku pandemije još uvek borili da budemo fizički aktivni", rekla je doktorka.
Prema njenim rečima, dalje smanjenje aktivnosti došlo je kasnije tokom pandemije, a reakcije su bile različite i kada se posmatraju zemlje. Na primer, u Italiji je posle samo pet dana zabeleženo smanjenje od 15 odsto kada je reč o fizičkoj aktivnosti. Isti pad u Japanu desio se tek nakon 27 dana.
"Kako je vreme odmicalo, bili smo sve manje aktivni. Smatra se da se jesmo ugojili na globalnom nivou i to negde oko 27 odsto, ali zavisi od zemlje", naglasila je dr Mazić.
Veliki postotak smrtnosti 45 kod muškaraca i čak 50 odsto mortaliteta kod žena uzrokovano je gojaznošću. U Srbiji je učestalost smrti od kardiovaskularnih obolenja 52 odsto. Te bolesti usko su povezane sa gojaznošću.
"Ne treba zaboraviti ni tumore. Mi ih ne povezujemo sa fizičkom aktivnošću, ali oni su 21 odsto zastupljeni i dokazano je da je fizička neaktivnost direktno u vezi sa tumorima debelog creva, materice, tumorima dojke", ukazuje profesorka Mazić.
Mnoge bolesti koje nemaju smrtni ishod poput depresije, steriliteta, oboljenja koštano-zglobnog sistema mogu biti rezultat gojaznosti.
"Mi smatramo da smo sportska nacija, ali nas podaci demantuju. U našoj zemlji samo 4.4 odsto dostiže zadatu dozu fizičke aktivnosti koja dovodi do poboljšanja zdravlja, a tek 8.8 odsto populacije je aktivno", upozorila je doktorka Mazić dodajući da za sagorevanje samo jednog kilograma masti neophodno je da potrošimo 9.300 kalorija.
Moramo biti fizički aktivni, naglašava dr Mazić, uz pravilnu ishranu, jer je to jedni način da održimo adekvatnu telesnu težinu.
Fizička aktivnost povezana je i sa pozitivnim osećanjima, kognicijom, zdravljem kardiovaskularnog sistema, koštano-mišićnog sistema, metabolizmom. Ne postoji nijedna biološka funkcija organizma na koju fizička aktivnost ne deluje povoljno.
(MONDO/RTS)