Intimnim odnosima do lakšeg izbacivanja kamena iz bubrega - to je bio predmet istraživanja naučnika sa nekoliko instituta iz raznih krajeva sveta. Rezultati su pokazali da je stopa izbacivanja kamena 5,7 puta veća kod onih koji su seksualno aktivni tri do četiri puta nedeljno.
O tome šta misli o seksualnoj bubrežnoj terapiji ovog jutra u "Uranku" na televiziji K1 govorio je prof. dr Aleksandar Milošević.
"Tema je veoma zanimljiva čak i meni. Čuo sam za to istraživanje i objašnjenje je fiziološko. Prilikom seksualnog odnosa dolazi do širenja krvnih sudova male karlice, a pošto su ti krvni sudovi slične strukture kao i oni u mokraćnim kanalima, dolazi i do širenja i opuštanja mokraćnih kanala i samim tim se peristaltika mokraćnih kanala ubrzava i kamen lakše izlazi. Pojedini lekovi koji se koriste u terapiji zato i jesu lekovi koji poboljšavaju mokrenje i deluju na sličnom principu. Može se fiziološki povezati seksualni odnos sa izbacivanjem kamena. Problem je u tome što tada imate kamen to mnogo boli i teško možete imati seksualni odnos", kazao je dr Milošević danas na televiziji K1.
Istakao je dr Milošević i to da sam kamen može da bude "nem", da nema bolova.
"Najveći bolovi su kada kamen krene, kada uđe u kanal i kada zapuši bubreg koji se onda širi i to boli jako, i praćeno je mukom i gađenjem. To je verovatno i najjači bol u medicini, kada se javi kod mladih i zdravih ljudi. Tema seksa u lečenju ove tegobe jeste zanimljiva ali nije baš toliko bitna. Sama aktivnost bilo koje vrste, pa i seksualna, smanjuje mogućnost stvaranja kamena jer ubrzava metabolizam. Više
kretanja povezano je i sa većim unosom tečnosti. Derivat bubrežnog kamena – kalcijum, više se ugrađuje u kosti i tkiva, a manje izbacuje kroz bubrege", objasnio je urolog.
Neinvazivno razbijanje kamena
Profesor Milošević kazao je danas da ako čovek ima kamen do santimetar i po ili dva, on preporučuje da se takav kamen razbije.
"Imamo sada sofisticirane aparate koji radiotalasima, sondama ili laserima razbijaju kamen, bez hirurškog noža. Mi danas kamen gotovo da i ne operišemo, a kada sam ja počinjao gotovo svaka operacija bila je hirurška. Čak 99 odsto kalkuloze se rešava lakšim putem, endoskopskim, kroz prirodne otvore ili razbijanjem."
Postoje različite vrste kamena u bubregu
Kako je kazao dr Milošević, postoji nekoliko vrsta kamenja, a najčešće je to kalcijum.
"Takav kamen sadrži baš kalcijum, isti koji i u prirodi sačinjava kamen. Naše kosti su pune kalcijuma i on nastaje kod lošeg metabolizma, a posebno i kada dođe do poremećaja u lučenju hormona paratireoidne žlezde. Tada se javlja i poremećaj metabolizma kalcijuma i njegova koncentracija u krvi raste. Bubrezi služe da izbalansiraju kalcijum, da ga u krvi drže onoliko koliko je organizmu potrebno, i bubrezi ga izbacuju. Ako ga izbacuju u većoj količini - veća je šansa da se nataloži. Drugo, ako sami bubrezi imaju anomaliju pa mokraća zaostaje i nije protočna, i tada je mnogo veća šansa da se stvori kamen."
Zbog kamena bubreg može da izgubi funkciju
Stvoreni kamen, kako je objasnio urolog, jonima prilači i druge molekule kalcijuma i kamen raste.
"Na raspolaganju su nam dobre tehnološke metode, ali ako se kamen rano otkrije. Lako se u ambulanti to rešava neinvazivno. Ni veliki kamen ne mora da boli, nekad dođe do infekcije u mokraćnom kanalu koja je neobjašnjiva, pa mi ultrazvukom otkrijemo kamen, pa posle i RTG snimkom. Ako smo zakasnili i kamen je veliki, onda mora operacija, ponekad čak i vađenje bubrega. Nekad ljudi dođu toliko kasno, kada je bubreg izgubio funkciju, i tada mora da se vadi. Pri prvim simptomima – hronična infekcija i bol, javite se lekaru. I veoma je važno delovati preventivno, što je kod nas slabo razvijeno. Za kamen u bubregu može biti odgovoran i nasledni faktor, baš kao i slaba aktivnost nakon preloma kostiju kada zbog povrede mora duže da se leži. Tada se mogu javiti kamen u bubregu ili u bešici."
Najbolja ishrana
Prof. dr Aleksandar Milošević objasnio je da ishrana bogata životinjskim namirnicama može da stvori određenu vrstu kamenja.
"Može i ishrana sa previše povrća. Postoje dijete koje mogu da smanje mogućnost stvaranja kamenja ili da spreče da se opet ne vrati ako smo ga već imali. U prevenciji kamena kalcijuma, najvažnije je kretanje, unos tečnosti i mešovita ishrana. Uzimajte oligomineralnu vodu, do tri litre dnevno. Ne samo vodu, može to biti i supa, čaj, sve vrste tečnosti. Leti i više. Ako nemate kardiovaskularne probleme uzimajte i više od tri litre tečnosti. Starijim osobama tečnost je veoma važna, jer su skloni dehidrataciji, suši im se koža. Boraju se jer imaju manje tečnosti u sebi."
MONDO/K1