Kardiovaskularne bolesti su glavni uzrok smrtnosti u Srbiji i svetu, gde svakog dana umre najmanje 150.000 ljudi. Sve više osoba između 30. i 40. godine doživi srčani udar, a jedno novo istraživanje otkrilo je da nije uvek iznenadan i neočekivan. Pokazalo je da infarkt može da se predvidi i mesec dana ranije. Kako izgleda uobičajeni simptom, a koji se ignorišu, kao i šta da rade oni koji su u visokom riziku, objasnio je dr Miljko Ristić, kardiohirurg.
"Postoji sigurno mnogo znakova upozorenja za kardiovaskularne bolesti. Bol u grudima je 99 odsto znak da se radi o početnom infarktu. Postoje uobičajene tegobe koje se javljaju mesecima pre završnog udara. Taj bol može da se javi i sedam dana pre ili sedam nedelja ili sedam meseci, kad god. Međutim, mi nemamo naviku da odemo kod lekara kad osetimo takve tegobe, jer ljude mrzi da uzimaju uput iz Doma zdravlja i da čekaju na kardiologa. Pomislite da taj bol 'nije ništa strašno' i prođe dragoceni period vremena, a ta klinička slika se manifestuje u najgorem obliku", rekao je dr Ristić u "Jutru" na Prvoj.
"U roku od sat vremena pacijent treba da se zbrine i problem može da se reši. Ne treba čekati period kada se jave jaki bolovi, tada je znak pitanja da li će se problem završiti na dobar način. Mi smo u Evropi drugi po umiranju od kardiovaskularnih bolesti, treći u svetu. Bol u grudima je prvi simptom i trebalo bi odmah da reagujete. Nije samo bol, to je često i poremećaj ritma. To je bezazlenija pojava, kad pomislite da je to 'neko žiganje u grudima' jačeg ili manjeg intenziteta", objasnio je kardiohirurg.
Tokom istraživanja, 95 odsto učesnika navelo je da je mesec dana pre srčanog udara osećalo umor i poremećen san. Dr Ristić je istakao da svaki umor treba da se proveri kod lekara.
"Svaki umor mora da se verifkuje medicinski. Kada pričamo o bolu, to je bol koji ne mora da bude jakog intenziteta. On postaje jakog intenziteta ako je došao do krajnje kliničke slike gde se zapušio krvni sud, a to je bol koji se jako teško podnosi. U našoj medicinskoj praksi se pokazalo da je to jedan od najjačih bolova, jači i od bola koji izaziva kamen u žučnoj kesi", rekao je kardiohirurg i otkrio da su žene danas u većem riziku u odnosnu na ranije godine.
"Ranije, kao mlad lekar, sećam se nekog odnosa obolelih muškaraca i žena kada je infarkt u pitanju. Bio je 5 prema 1, u korist muškaraca. Danas je to 5 prema 3, jer su žene ranije bile domaćice, ali danas rade sve poslove kao i muškarci. Nakon svega toga, čekaju je i obaveze kod kuće. Žene su veoma eksploatisane što se tiče radne aktivnosti. Stres i emocije su povezane sa srcem", objasnio je dr Ristić.
PREVENCIJA
Na pitanje kada bi trebalo da idemo na redovne kontrole srca, kardiohirurg je odgovorio: "Svetska zdravstvena organizacija ima sve preporuke. Ranije je bilo da od 50. godine treba da radimo obavezne kardiovaskularne preglede, sada je granica spuštena na 47. Mada, ima mnogo pacijenata koji pre 47. godine obole od infarkta, hipertenzije, poremećaja ritma. Najmlađi pacijent koga sam ja operisao, imao je 25 godina. Nije ih bilo mnogo, ali od 30. do 40. imamo na hiljade pacijenata danas", rekao je dr Ristić i dodao:
"Mislim da treba odvojiti nedelju dana u godinu dana kada treba izvršiti sve preventivne preglede. Kada je srce u pitanju, treba uraditi EKG, test opterećenja, to sve možete u jednom danu da završtite, a onda pet dana pregledajte digestivni sistem, respiratorni. Mislim da je prevencija jedini način da se stane na put svim bolestima, ne samo kardiovaskularnim", istakao je kardiohirurg.
(MONDO)