Da, alergija na hladnoću postoji, a u Srbiji je u porastu za čak 30 odsto. Alergija na hladnoću je izazvana delovanjem hladne vode, vetra ili predmeta. Delovi tela koji su najviše pogođeni su oni koji su najizloženiji hladnoći. Najčešći slučajevi javljaju se kada je koža izložena temperaturama nižim od 4 do 5 stepeni.
Doktorka Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, otkrila je da se porast dogodio zato što je naš organizam poslednjih godina bombardovan non stop sa nekim alergenima. Objasnila je kako da znamo da imamo ovu alergiju, ali i kako možemo najlakše da se izborimo sa njom.
"Alergen je svaka supstanca, svako živo biće, koje može da izazove neku alergijsku reakciju. Alergijska reakcija se manifestuje crvenilom, otokom, osipom, sitnom ili u vidu plikova, ali najbitnije i najvažnije je kada se pojavi otok u respiratornom traktu. To je prava opasnost, jer može da dovede do gušenja", rekla je dr Obradović.
Alergija na hladnoću sve je više prisutna, ali se ne javlja samo zimi. Doktorka je objasnila da može da bude prisutna i u letnjim mesecima. "Čak ima i osoba koje su alergične na anti histaminike, na lek kojim se leči alergijska reakcija", rekla je doktorka i podsetila na bake koje su oduvek znale da plikovi i crvenilo nastaju od hladnoće.
"Osnovni simptom je da taj deo tela koji ima plikove, jako svrbi. Sreća je u tome što kada nestane hladnoća, nestaće i ti simptomi. Osoba koja je alergična na hladnoću ima te simptome i leti, na primer od sladoleda ili hladnog soka, koji mogu da dovedu do otoka usne duplje. Kako ćemo znati da li smo alergični na hladnoću ili ne? Najbolje da uzmemo led i da držimo nekih petnaestak minuta, nakon čega ćemo imati crvenilo na koži i videćemo alergijsku reakciju", rekla je dr Obradović.
(MONDO/Pink)