ISPOVEST LIDIJE IZ "NIKAD NIJE KASNO" KOJA JE SVE DIRNULA: Porodica me nije podržala, ali tako će biti kad UMREM!

Ispovest Lidije Domazet, nekadašnje učesnice talent šou programa "Nikad nije kasno", podseća šta znači biti heroj i postavlja pitanje koliko smo spremni da pomognemo jedni drugima.

Prva TV/Printscreen

Godinu za nama obeležili su mnogi ljudi heroji koji su svojim primerom pokazali drugima šta je to što je najvažnije u životu. Čemu treba istinski težiti i šta je prava sreća, a da to nije čuvena "para puna vreća"? Lidija Domazet, nekadašnja učesnica talent šou programa "Nikad nije kasno", odlučila je da zavešta organe uprkos sopstvenim zdravstvenim poteškoćama.

Gostujući u "Jutru" na Prvoj, Lidija je ispričala zašto je odlučila da bude donor. "Želim da budem korisna i nakon smrti", rečenica je o kojoj su mediji brujali, a kako je rekla, to i jeste suština ovakve odluke. Diplomirani pedagog, budući penzioner i baka dvoje unuka u svojoj ispovesti otkrila je sve o herojskom činu.

"Jedan moj prijatelj je na društvenim mrežama vrlo decidno, ali jasno opisao. Rekao je da se čast, moral i dostojanstvo nosi sa stilom, a moda je za početnike. Imala ozbiljnu operaciju pre 7, 8 godina, a došla sam u godine kada se svode neki bilansi, hteli vi to ili ne. Onda sam razmišljala o tome da upoznam porodicu sa time da želim da budem donor svojih organa. Obratila sam se Vojnomedicinskoj akademiji koja je u to vreme izdavala donorske kartice, izrazila sam svoju želju i postala vlasnik donorske kartice", započela je priču Lidija.

Ispunjava je osećaj da je nekome pomogla, ali Lidijina porodica na početku nije podržala njenu želju.

"U međuvremenu je došlo do promene zakona, 2018. godine, koji kaže da su svi punoletni građani donori, pod uslovom da bliska porodica da saglasnost. To je suština i vrlo je važno, a ja sam to učinila pre 7, 8 godina. Što bi Hemingvej rekao: 'Ne znam sasvim sigurno šta je moral, verovatno spada u filozofsku definiciju, ali znam da se posle moralnog osećam srećno'. I ja se tako osećam. Mojoj porodici je to bilo neobično, iako je moj suprug već 30 godina davalac krvi. I ja sam bila do mojih bolesti koje mi to više ne dozvoljavaju. Ipak, ta humanost i potreba da se pomogne je univerzalna. Moj čin i zahtev je bio neobičan, ali sada je sasvim prihvaćeno", objasnila je Lidija.

Odluku je donela po izlasku iz bolnice, kada je imala tešku operaciju.

"Ne donosi se ta odluka preko noći. Nakon iskustva koje sam imala i videla da život ne možete baš planirati i da se može završiti kad to ne očekujete, nakon sumiranja utisaka iz bolnice, donela sam odluku da će ipak nešto ostati što će nekome pomoći. Rečenica 'Želim i posle smrti da budem korisna' je suština moje odluke. Trudila sam ceo život, što u radu u prosveti, u radu se decom i danas sa unucima, da budem neko sa kim će se ponositi", objasnila je Lidija.

Na račun ove odluke često zbija i šale, a naročito sa doktorkom Radom koja ju je operisala.

"Odluku nisam saopštila lekarima. To sam rekla mom ginekologu, mojoj doktorki Radi koja me je operisala i sa kojom sada, posle tako teške operacije, imam prijateljske odnose. Posle nedavne intervencije na srcu, kada me je zvala da čuje kako sam, ja sam rekla: 'Gledaj Rado, brinem što sam ja donor, a kako je krenulo, ti si mi izvadila sve reproduktivne organe. Sada su me servisirali u kardiološkom smislu, ne znam hoće li išta ostati'. Ona je, prihvativši moju šalu, rekla: 'Ma hoće, ostaće neki bubreg valjda'", rekla je Lidija nasmejano.

Za sam kraj, poslala je važnu poruku.

"Mnogi smatraju da je ljubav kada svojim supruzima obuku džempere sa irvasima i slikaju se pored jelke. Nije dovoljno ispraćena priča da je jedna mlada žena, od samo 27 godina, prodala svoj bubreg da bi obezbedila sredstva da leči svog teško obolelog supruga. Ona je skinula hidžab, ošišala se na kratko i radi na građevini kao muškarac da bi obezbedila sredstva za preživljavanje svoje porodice. Ona je iz Maroka. Ja joj skidam kapu do zemlje. Tako da, hajde da utičemo na to da čast, moral i dostojanstvo nosimo sa stilom", rekla je Lidija.

(MONDO)