Folk pevač Zoran Kalezić, koji se od prošle godine borio s karcinomom pluća, preminuo je danas u 73. godini. Legendi narodnog melosa su odstranjeni delovi oba plućna krila, a o hemioterapijama i teškoj borbi sa opakim neprijateljem često je govorio za medije.
"A šta ja novcem mogu da kupim? Mogu da kupim par godina života. Borim se sa ovim kancerom, i onda malo da poboljšam neku terapiju. Ali ništa mnogo. Ne mogu da se spasem", rekao je Kalezić u intervjuu za Balkaninfo.
Karcinom od kog najviše Srba umire
Našalost, Srbija je lider u Evropi i zauzima prvo mesto po smrtnosti od ove teške bolesti, a jedan od razloga ovako pogubne statistike, po mišljenju lekara, jeste što se pacijenti kasno javljaju.
"Rak pluća je bolest srednjeg i starijeg životnog doba. Češće obolevaju muškarci stariji od 50 godina, i najveći procenat čine pušači", objasnio je direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, ass. dr sc. Mihajlo Stepanović.
Po poslednjim podacima, godišnje u Srbiji oboli oko 7.000 pacijenata, a umre 5.000. Praktično na svaka dva sata jedna osoba premine. Najveći broj čine pušači.
Kako prepoznati bolest pre nego što bude kasno?
U prve simptome raka pluća se ubrajaju:
- kašalj,
- iskašljavanje,
- bolovi u grudima,
- otežano disanje,
- gubitak apetita,
- oticanje zglobova,
- povišena temperatura
- gubitak telesne težine.
Prvo treba da se uradi osnovni snimak pluća i ako je neka senka prisutna, postavlja se sumnja za ovu dijagnozu, kažu lekari. Najveći problem kod ove vrste karcinoma jeste što se znaci jave kasno, odnosno kada je tumor već toliko narastao da lekari ne mogu mnogo da učine. Lekari ističu i da posebno treba obratiti pažnju na kašalj, na promene u intenzitetu, učestalosti...
"Svaka promena u jačini kašlja pokazuje da nešto nije u redu. Takođe, ako nemate akutni kašalj, ali kašljete duže od tri nedelje, odmah se javite izabranom lekaru", napomenuo je dr Stepanović.
Kod ove bolesti, najbolji vid lečenja je hirurško, ali problem je što se veliki broj pacijenata javi kada je tumor već u neoperativnom stadijumu.
"U momentu postavljanja dijagnoze, ljudi koji se javljaju, javljaju se više od 45 odsto njih u četvrtom stadijumu bolesti, znači uznapredovalom stadijumu, a 20 odsto u trećem stadijumu, kada ne možete da primenite hirurško lečenje koje je najbolji vid lečenja. To je ono što je alarmantno, što se naši ljudi kasno javljaju", rekao je dr Goran Stojanović.
MONDO