Bol u leđima predstavlja tegobu sa kojom se gotovo svako od nas susreće u životu. Ako ste je već iskusili, sigurno ćete potvrditi da može učiniti svaki pokret i svakodnevne poslove vrlo neugodnim. Upravo iz tog razloga važno je da znamo najčešće uzroke tih neugodnih problema i potražimo načine koji bismo ih sprečili. Često to uopšte nije teško i samo je potrebno da napravimo male promene u svom držanju, kretanju ili celokupnom načinu života.
Doktor sportske medicine i fizijatar Žarko Radović iz rehabilitacionog centra "Spinalis" u razgovoru za MONDO objašnjava da problem sa leđima prvenstveno zavise od toga koja populacija je u pitanju.
„Kod dece najčešće dolazi do pojave deformiteta kao što su skolioza i kifoza, uglavnom zbog nošenja ranca na jedno rame, nepravilnog sedenja u klupi, držanja telefona ili nedostatka vežbanja. Problem nastaje kada roditelji nisu dovoljno obazrivi i na vreme ne primete pri kupanju ili presvlačenju, da dete ima neku krivinu, da drži ramena pognuta ka napred ili ide ka napred. Kod srednje populacije, od trideset do pedeset godina, generalno najviše strada kičma ili periferni zglobovi iz razloga što ljudi dugo sede, imaju manjak fizičke aktivnosti, a na kičmu takođe utiče i stres. Najčešće dolazi do pojave bola u vratu ili leđima, a prvi simptom je jutarnja ukočenosti zbog koje moraju da se istegnu i urade pojedine vežbe kako bi mogli da funkcionišu“, navodi fizijatar.
Kada je reč o starijoj populaciji, doktor objašnjava kako su uglavnom posredi degenerativne promene, odnosno okoštavanje, spondiloza, propadanje zglobne hrskavice, ukočenost, a na probleme sa kičmom dosta utiču i velike temperaturne razlike sa kojima se u poslednje vreme suočavamo.
„Bolovi u kičmi su neminovni usled manjeg kretanja i ukoliko čovek ne vodi nedovoljno računa o sebi. Simptomi idu duž leve ili desne noge, ako je problem donji deo leđa, a ako je vrat u pitanju, javljaju se glavobolje, vrtoglavice i nesvestice“, kaže naš sagovornik.
Koje aktivnosti su pogubne po kičmu?
Prema njegovim rečima, najgore aktivnosti za kičmu prvenstveno zavise od profesije kojom se bavimo, ali važno je i da prilikom vežbanja povedemo računa i izbegavamo pojedine vrste treninga.
„Sedenje je najpogubnije za kičmu, pogotovo ako sedite šest ili osam sati dnevno, a na spisku su i neaktivnost ili manjak fizičke aktivnosti, kao i gojaznost. Donji deo leđa više strada kod osoba koje dugotrajno sede kao što su bankari ili vozači, dok od problema sa vratnim delom kičme u najvećem procentu pate stomatolozi, frizeri, farmaceuti, svi koji imaju entalgičan položaj glave i vrata prilikom koga se javljaju spazam i ukočenost“, objašnjava Radović.
Kada su sportisti u pitanju, najveći uzrok problema su periferni zglobovi, odnosno problemi sa kolenom, kukom, ručnim zglobom ili ramenom, zavisno od sporta kojim se bave.
Optimalna količina vežbanja
Fizijatar preporučuje umerenu fizičku aktivnosti 3 do 4 puta nedeljno, a kod starije populacije najoptimalnije je da imaju pola sata ili 45 minuta šetnje ili brzog hoda.
„Prilikom vežbanja u teretani ne bih preporučio „mrtvo dizanje“ koje korisnici teretane rade u 90 odsto slučajeva. Prilikom te vežbe leđa su najopterećenija i najviše strada donji deo. Takođe, čučnjevi sa opterećenjem kada se rade noge, kao i sve druge vežbe koje iziskuju nepravilan položaj leđa, tj. kada leđa nisu prava, a trpe najveće opterećenje“, savetuje iskusni stručnjak za MONDO.
(Mondo)