Pulmolog i alergolog prim. dr Tatjana Radosavljević u razgovoru za MONDO navodi da je, osim duvanskog dima, jedan od najznačajnijih faktora za razvoj najtežih bolesti pluća kao što su hronična opstruktivna bolest i rak pluća, aerozagađenje koje može da prouzorkuje ozbiljne probleme.
Kada je reč o pacijentima koji boluju od astme, doktorka kaže da postoje faktori koju mogu da pogoršaju ovu bolest, odnosno da ona najčešće može biti izazvana alergijskim reakcijama na spoljašnje alergene kao što su poleni trave, korova i drveća, kao i reakcijama na unutrašnje alargene od kojih su najznačajniji grinje i kućna prašina.
Prethodnih godina, konkretno prošle godine, koja je u temperaturnom smislu bila slična ovoj, doktorka navodi da je dosta ranije došlo do cvetanja, što je jako važna informacija za pacijente koji reaguju na alergijske faktore moraju jer moraju početi sa prevetnivnom terapijom pre nego što nastupe tegobe.
Respiratorni iritansi
S druge strane, korišćenje jakihsredstava za čišćenje kuće može dovesti do teških simptoma, posebno kod osoba koji već pate od disajnih problema.
„Sredstva kućne hemije pripadaju grupi tzv. respiratornih iritanasa što znači da iritiraju već nadraženu sluzokožu, ali takođe mogu dovesti i do pojave alergija. Jake kiseline i baze generalno mogu da pogoršaju situaciju kod pacijenata koji pate od alergija ili boluju od bronhijalne astme, a koji u velikom broju navode da im ne odgovaraju ni jaki mirisi, parfemi i dezodoransi", objašnjava doktorka.
Kako naša sagovornica dodaje, u osnovu astme postoji upravo preosetljivost bronhijalnog stabla usled koje i najmanji iritans kao što je miris parfema, a kamoli sredstvo higijene, može da izazove spazam brohija i dovede do pogoršanja simptoma bronhijalne astme.
Iako se o respiratornim iritansima puno ne govori, kako doktorka naglašava, oni u visokom procentu čine bitan deo aerozagađenja i mogu dovesti kod zdravih ljudi do privremenih oštećenja disajne sluzokože.
„Došli smo do stadijuma da čak i kod ljudi koji nemaju tu vrstu problema, pojedini faktori aerozagađenja kao što su sumpor dioskid i azot oksid udruženi sa vlagom u vazduhu mogu da prave jake kiseline kao što su sumporna i azotna, i dovedu do tegoba vrlo sličnim astmatičnim, a da zapravo nije reč o astmatičnim nepadima, već o nagrizanju sluzokožu. Postoje opisani slučajevi akutnih trovanja kod osoba koje su čistile kupatilo sa zatvorenim prozorima i koje su, iako potpuno zdrave, obzirom da su udisale jaka sredstva, morale da budu hospitalizovane“, navodi Radosavljević za MONDO i ističe da je prilikom koriščenja jakih sredstava najbolje rešenje držanje otvorenog prozora ili nošenje maski za vreme čišćenja, ali da pre svega, treba voditi računa o količini hemijskih sredstava koja se upotrebaljava.
Vodite računa šta kupujete
Kada je u pitanju alkohol koji smo svi masovno počeli da upotrebljavamo od vremena pandemije, doktorka naglašava da ga treba koristiti u odgovarajućem procentu imajući u vidu da se u prodaji mogu naći sredstva nebezbedna za kućnu upotrebu.
„Ukoliko koristimo 70 % alkohol i ako se njime samo dezinfikuju ruke, njegova upotreba ne bi trebalo da izazove nikakve značajne probleme. Nasuprot tome, 90% alkohol ne bi smeo da se tako lako nađe u prodaju jer je to praktično apsolutni alkohol koji mora da se razblaži pre upotrebe i koristi se isključivo u medicinske svrhe. Kada je počela korona snalazili smo se kako smo znali, ali sada je došlo vreme kad u ponudi mora da se nađu isključivo sredstva koja su apsolutno bezbedna“, ističe doktorka koja napominje da 90% alkohol u slučaju upotrebe lako može da izazove promene na koži.
(Mondo)