Prema jednoj statistici stepen oštećenja bubrežne funkcije ima oko 650.000 Srba, a oko 150.000 građana - srčanu slabost, što su podaci koji upozoravaju. Bubrežna i srčana slabost često se poklapaju i tada je reč o kardio-renalnom sindromu.
"Kada imate srčanu slabost, ona pogoršava funkciju bubrega. I obrnuto - ko je od ranije bubrežni bolesnik, kada doživi srčani udar ili ima neki drugi razlog za srčanu slabost, onda će jedno potencirati drugo", izjavio je dr Ristić za RTS.
Doktor Ristić upozorava da, ako se mere na vreme ne preduzmu, takvi bolesnici imaju loše prognoze:
"Kada dođe do terminalne bubrežne slabosti, ona limitira ono što od lekova možemo dati bolesnicima sa srčanom slabošću, gde je poslednjih godina došlo do prave revolucije. Imamo čitav niz novih terapijskih principa koji izuzetno pomažu ovim bolesnicima, sve dok bubrezi koliko, toliko funkcionišu", objasnio je dr Ristić i napomenuo da je važno da se i kod jedne i kod druge grupe bolesnika vodi računa "o onom drugom sistemu" u čemu su, između ostalog, od pomoći i lekovi koji mogu da spreče bubrežnu slabost i put ka dijalizi.
"Kada se neko pojačano zamara, guši, otiču mu noge, počinju problemi sa mokrenjem, otiče stomak, sve teže se oslobađa višak tečnosti, i onda lekovi koji su ranije delovali, počnu sve slabije da deluju, potom, kada se vrsta otoka promeni i mogućnost da se oslobađanje viška tečnosti promeni, to je znak da se mora obratiti pažnja na funciju bubrega", dodao je doktora za RTS, ističući da je u tom smislu, saradnja kardiologa i nefrologa izuzetno važna.
Uputio je sve muškarce od četvrte decenije života, i žene starije od 45, na preventivne kardiološke preglede i eventualno na vreme krenuti sa potrebnom terapijom. U suprotnom, problemi se akumuliraju.
"Što je lošija funkcija bubrega, lošije deluju lekovi za kardiovaskularni sistem i pogoršava se srčana slabost", zaključio je kardiolog.
(MONDO/RTS)