Albert Ajnštajn bio je miran i povučen, još od ranog detinjstva. Do pete godine života nije progovorio ni reč, zbog čega su njegovi roditelji bili zabrinuti. Kada su ga pitali zašto nije pričao do tada, veruje se da je Anštajn odgovorio da je sve bilo u redu do tog momenta. Dobio je kompas od oca i veoma fasciniran njime, približio se nauci.
Ajnštajn je preminuo 18. aprila 1955. godine, kada mu je pukao krvni sud u blizini srca. Imao je 76 godina, a uzrok smrti bila je aneurizma trbušne aorte koju je već operisao par godina ranije, tačnije 1948. Lekari su želeli ponovo da ga operišu, ali je Anštajn bio izričit u svojoj nameri i odbio je. Tada je izjavio da želi da ode kad on to bude hteo i da život ne treba nastavljati na takav način.
"Želim da odem kada ja to želim. Bezukusno je produžavati život na veštački način. Ja sam svoje odradio, vreme je da odem i uradiću to elegantno", rekao je. Lekari su ispoštovali njegovu odluku, a Ajnštajn je umro sledećeg dana. Njegove poslednje reči na samrti ostaće zauvek nepoznate jer ih je izgovorio na maternjem nemačkom jeziku. Jedini svedok bila je medicinska sestra, ali ona nije znala jezik.
Abdominalna (trbušna) aorta je glavni krvni sud u stomačnoj duplji koji se nastavlja na grudnu aortu koja je glavni krvni sud u grudnom košu. Aneurizma aorte postepeno raste sve do momenta kada dolazi do njenog pucanja koje je često fatalno. Muškarci stariji od 65 godina su u posebnom riziku za nastanak aneurizme trbušne aorte, a pucanje nosi veliku smrtnost i jedini lek je hitna operacija.
(MONDO)