Sindrom hroničnog umora mnogi shvataju olako, a zapravo je reč o oboljenju koje može da ima opasne komplikacije.
"Hronično sam umoran", rečenica je koju je dosta ljudi tako olako izgovorila. Ipak, sa prefiksom "sindrom" označava oboljenje koje može da ima opasne posledice. Nedostatak energije, čak i u toku mirovanja i premorenost nakon spavanja, samo su neki od mogućih pokazatelja hroničnog umora. Kako prepoznati ovaj sindrom, koji su prvi simptomi i da li se hronični umor leči, objasnila je Ina Ignjatović iz Udruženja obolelih od hroničnog umora i krize svesti.
"Sindrom hroničnog umora je neurološko oboljenje koje napada autonomni nervni sistem, srce i mozak. Osnovni simptom je umor koji ne prolazi posle prospavane noći i traje duže od šest meseci. To nije običan umor, već kada posle najmanje aktivnosti, odmah osetite ogromnu iscrpljenost organizma. Drugi simptomi koji prate sindrom hroničnog umora su česte infekcije, temperature, problemi sa probavama, otečeni limfni čvorovi, česte upale grla, neurološki problemi. Čovek preleži infekciju za par dana, a zamislite takvo stanje koje traje mesecima ili godinama", rekla je Ina u "Jutru" na Prvoj.
Sindrom hroničnog umora nije lako prepoznati.
"Teško je, moraju prvo da se isključe sve druge bolesti da bi se nakon toga dijagnostikovao sindrom hroničnog umora. U osnovi sindroma su virusne infekcije, bakterijske i to su najčešće one koje ste u detinjstvu preležali. Najčešće IgG krene da skače i da raste, obično bude abnormalno visoke vrednosti, da nekad i aparat ne može da izmeri toliko visoku vrednost. Ako je IGG uvećan više od šest puta, smatra se da već pravi problem u organizmu. Što se tiče učestalosti, sve više ljudi posle preležane korone ima hroničan umor, a sve više naučnika smatra da je to isto stanje. Korona je samo jači virus koji pre dovede do tog stanja", objasnila je Ina.
LEČENJE
"Terapija su vitamini, ishrana bez glutena, laktoze, rafinisanog šećera. Takođe, mnogo toga od nas zavisi, jer mi sami sebi dajemo snagu i energiju. Vođenje ovog Udruženja mi daje adrenalin koji me pokreće. Meni to pomaže", rekla je Ina i dodala da sindrom hroničnog umora može da ima komplikacije.
"Hronični umor može da dovede do brojnih komplikacija, čak i smrtnog ishoda. Uvek se zaboravi reč ispred hroničnog umora, a to je sindrom. Mislim da je veći problem u tome što sam naziv bolesti dovodi do toga da ljudi ne shvataju ozbiljno. Bolest ne izgleda, ona napada, iako čovek spolja ne mora da deluje umorno. Kriza svesti je kad neko izgubi potpuno svest, ali i stanje kada imate vrtoglavice. U mom slučaju nisam gubila svest, ali sam hiljadu puta imala osećaj da ću da padnem u nesvest. Najčešće se javlja od 35. do 50. godine života, češće kod žena", objasnila je Ina Ignjatović.
(MONDO)