"Pamte se dobri, ali nažalost, i oni loši trenuci. Posao koji radimo je dosta težak i ozbiljan", kažu lekari koji rade na Klinici za kardiohirurgiju u Nišu. Zato što vremena za čekanje često nema, uzdigla se ideja da svako dobije šansu da bude operisan na vreme i da liste čekanja budu smanjene. Lekari na kardiohirurgiji u Nišu odlučili su da rade vikendima, bez nadoknade.
Ovo je priča o njima - ljudima koji su odlučili da u narednom periodu ne pitaju koliko će da rade, već koliko je ljudi dočekalo operaciju. Posle gotovo 100 dana rada i 12 uzastopnih radnih vikenda, cilj je ostvaren - više ne postoje liste čekanja! Otkrili su sve o herojskom podvigu, najvećim uspesima, ali i najtežim stranama posla koje u velikoj meri mogu da utiču na privatan život.
"Kardiohirurške liste su posebno zahtevne zato što se na našim listama umire. Pacijenti koji ne dobiju operaciju na vreme, često umiru jer jednostavno, srce ima kapacitet", kaže za emisiju "Exploziv" na Prvoj prof. dr Dragan Milić, direktor kardiohirurgije KC Niš. Njegov pomoćnik, prof. dr Milan Lazarević, za kojeg se smatra da je najzaslužniji za predlog, otkriva da je sebe stavio u situaciju pacijenata.
"Činjenica je da nekome liste čekanja ne izgledaju prevelike, ali treba se samo staviti u kožu pacijenta i razmisliti kako bi bilo da sam ja sad na listi čekanja, pa makar ona bila pet meseci, da budem u neizvesnosti dok čekam izlečenje. Ja ne znam drugi način kako da smanjimo liste čekanja, osim ako radimo više. Ako neko zna bolji način, neka kaže", kaže prof. dr Milan Lazarević, pomoćnik direktora. Liste čekanja se smanjuju, ali se ujedno pojavljuju novi pacijenti koji čekaju operaciju.
"Liste čekanja se jako često menjaju, zato što imamo veliki broj pacijenata koji dolaze na naš konzilijum i samim tim se prilikom pregleda odlučuje da li je za operaciju ili nije. Stavlja se na listu čekanja. Svaki operisan pacijent se na dnevnom nivou skine sa liste čekanja, ali je veliki broji koji se prijavljuje", rekla je Stanislava Popčević, glavna sestra Odeljenja. Anestiolozi, kardiohirurzi i svi drugi zaposleni bili su jednoglasni u odluci da dodatnim radom pomognu.
"Na Klinici za kardiohirurgiju radim od njenog osnivanja od 2010. godine, sa izuzetkom perioda kada sam bio u Beogradu na specijalizaciji od 2012. do 2017. Uspeh u našem radu je kada pacijentu koji ima ozbiljan zdravstveni problem pomognete, kada mu obezbedite da nakon toga živi normalan život narednih 30 ili 40 godina, kada mu omogućite da i dalje provodi vreme sa svojom porodicom kao što to čine zdravi ljudi", kaže Vladimir Stojiljković, kardiohirurg. Njegov kolega, doc. dr Mlađan Golubović, anesteziolog ističe da je bio spreman da žrtvuje sve, samo da spasi više života.
"U suštini, priprema za kardiohiruršku operaciju traje bar 20 dana. Ako bismo tri meseca radili vikendom, mi bismo skinuli listu čekanja. To utiče na privatan život, ali ako pogledate da od 90 dana žrtvujete 5 dana da biste takav rezultat dobili, onda bih žrtvovao i 10, samo da spasimo bar jedan život", kaže doc. dr Mlađan Golubović, anesteziolog. Operacije su prilično naporne, a zaposleni često provode više vremena na poslu, nego kod kuće.
"Hirurzi su na neki način trenirani, da ne zvuči loše, ali oni su kao specijalci. Jedna operacija traje po 6, 7 sati, a vrlo često imamo po dve operacije. Oni su u dobroj kondiciji", kaže prof. dr Dragan Milić, direktor kardiohirurgije KC Niš i dodaje da je - jednom doktor, uvek doktor.
"Ljudi kažu da vreme čini svoje i da se naviknete na neke stvari. To je gotovo nemoguće. Ono što nam najteže pada jesu smrtni ishodi. Oni su sastavi deo našeg posla", kaže prof. dr Milić. Baš na ovoj Klinici od početka rada pregledano je desetine hiljada ljudi, a operisano više od 3.000 ljudi. Samo tokom prošle godine urađeno je više od 300 operacija, a umrla su dva pacijenta. "Mi Bogovi nismo, niti možemo to da sprečimo. To će se dešavati, ali naša obaveza je da rizike svedemo na minimum", kaže direktor Klinike za kardiohirurgiju u Nišu.
(MONDO)