Poteškoće tokom čitanja i pisanja ne javljaju se samo kod dece. Sa njima se svakodnevno suočavaju i odrasli - od bezazlenih, pa sve do onih koje remete svakodnevne aktivnosti. Za disleksiju, poremećaj sposobnosti čitanja ili razumevanja pročitanog, mnogi su čuli. Ali, da li znate šta je afazija?
Afazija utiče na sposobnost ljudi da govore, koriste brojeve, čitaju i/ili pišu, a najčešće nastaje kao posledica povrede mozga - trauma, tumora ili moždanog udara. Koliko može da deluje na svakodnevne aktivnosti, primer je holivudski glumac Brus Vilis kome je prošle godine dijagnostikovana afazija.
Takođe, može da bude rezultat neurodegenerativnih bolesti, kao što je Alchajmerova bolest. I dok ne postoji lek za afaziju, svaki deseti čovek uveren je da stanje ne može da se poboljša. A svaki peti je priznao da ako bi naišao na nekoga ko ima poteškoća u komunikaciji, pretpostavio bi da ta osoba ima poteškoća u učenju. I kod jednog i kod drugog reč je o zabludu. Uz kognitivno-lingvistički tretman, trud i rad, moguće je uticati na simptome afazije.
Džulijet Buveri, direktor "Udruženja za moždani udar" istakla je da je afazija veoma česta, pogađa više od trećine preživelih od moždanog udara. Takođe, ljudi koji pate od afazije skloniji su depresiji i anksioznosti. Često se osećaju da su isključeni iz društva i imaju poteškoće u građenju odnosa. Istraživanje je takođe otkrilo da 71 odsto odraslih misli da je sposobnost da dobro govore ili komuniciraju znak intelekta - što može da izazove ogromne prepreke za one sa afazijom. Zato je važno osloboditi se predrasuda, pogotovo kada je reč o bolesti.
Ovo su simptomi afazije:
• nemogućnosti izgovaranja reči
• gubitka sposobnosti razumevanja
• ponavljanja
• imenovanja
• čitanja
• pisanja
• nemogućnosti nalaženja reči
• zamene jedne reči drugom
(MONDO)