Opijati, nedozvoljene psihoaktivne supstance i alkohol velika su iskušenja sa kojima se mnoga deca suočavaju, kao i njihovi roditelji. Koliko deca zaista koriste nedozvoljene supstance, koji su znaci koji ukazuju na to da dete koristi opijate i zašto roditelji najčešće ne vide taj problem, otkrila je dr Snežana Alčaz, neuropsihijatar.
"Ne vidi se zato što se obično dešava u adolescenciji, to je period promena. Nekada su te promene normalne - traganje za identitetom, traganje za grupom vršnjaka, profesionalnim identitetom, ulaženje u nove veze, mogu da zamaskiraju kliničku sliku zloupotrebe ili zavisnosti od psihoaktivnih supstanci", započela je dr Alčaz na K1 televiziji i otkrila koje promene mogu da ukazuju na to da dete koristi opijate.
"Postoje nespecifični znaci, a to su promena ponašanja, promena ljudi sa kojima se druži, promena sistema vrednosti, izmena ritma spavanja, budnosti, a u to vreme se često javlja otpor. Ako taj otpor dobija patološke razmere, to je siguran znak da dete koristi opijate", objasnila je doktorka.
Prema rečima doktorke Alčaz, postoji najčešća greška koju roditelji prave kad saznaju da njihovo dete koristi psihoaktivne supstance.
"Roditeljima uvek savetujem da se prvo smire. Naravno da to uvek izazove niz emocija, osećaj krivice, ideju da nisu dobri roditelji, strah da će dete umreti, pitaju se gde su pogrešili... Treba da razviju neku strategiju razgovora, da smisle šta će da kažu detetu. Mnogo je bitnije da pitaju i čuju dete, nego da oni drže predavanje. Meni roditelji često kažu 'Razgovarao sam sat vremena sa detetom', ja pitam 'Šta je dete reklo?', a roditelji mi odgovore 'Ćutalo je'. Prema tome, nije poenta da se održi predavanje o štetnosti droga, nego da se čuje dete", savetovala je dr Alčaz.
Statistike su poražavajuće - prvi kontakt sa drogom maloletnici imaju već sa 14 godina.
"Statistika je tačna, a kontakt sa alkoholom imaju već sa 13 godina, marihuana je tek treća psihoaktivna supstanca sa kojom stupaju u kontakt. Prvo ide nikotin, potom alkohol, a ozbiljna istraživanja su pokazala da se svaki šesti tinejdžer koji je stariji od 16 godina bar jednom napio", rekla je doktorka i otkrila mere prevencije:
"Nije dovoljno samo informisanje o štetnosti droga, mladi to znaju više i čak bolje od roditelja. Bitne su mere prevencije. Postoje metode koje su proverene i za koje se zna da daju rezultate. Tu spadaju emotivna edukacija, rad na samopouzdanju, razvijanje životnih veština. Postoji strategija okruženja gde se utiče na celu sredinu. Tu idu i mere zabrane, ali i povećavanje veze između dece i škole, dece i roditelja, menjanje stavova o tome", istakla je dr Snežana Alčaz.
(MONDO)