Meteoropatija je grupa zdravstvenih simptoma i reakcija, koje se manifestuju kada dođu do jedne ili više promena meteoroloških faktora. Gostujući u emisiji "Vikend specijal" na televiziji K1, psihoterapeut dr Irena Đorđević i kardiolog prof. dr Petar Otašević objasnili su kako se postaje meteoropata i da li zaista klimatske promene utiču na naše zdravlje.
"Danas se više o tome govori i psihijatri imaju običaj da to nekako razdvajaju. Činjenica je da u osnovi različitih psihičkih procesa, postoji biohemijski supstrat, koji takođe možemo da svrstamo u reakciju na promene meteoroloških faktora, isto kao kada su u pitanju drugi sistemi organa. Ono što danas češće uočavamo u svakodnevnom govoru, to je da se svašta podvodi pod uticaj vremena. Često na pitanje 'Kako si?', dobijamo odgovor, 'Kao i ovo vreme, promenljivo'. Tada se fokus sa naših emocija, prebacuje na vreme. Mnogi ljudi su naučeni da sakrivaju svoje emocije, pa u promenama vremena često traže izgovor, zbog čega se zapravo osećaju depresivno, tužno, umorno", rekla je dr Irena Đorđević i dodala:
"Kada su u pitanju ljudi koji su meteorološki osetljivi u tom psihološkom smislu i koji imaju neke dijagnostifikovane psihičke poremećaje, kod njih postoji opasnost od pogoršanja stanja u određeno doba godine. Tada bi trebalo učestalije da se javljaju na kontrole. Nekada im ne prijaju ni uobičajeno prijatne vremenske okolnosti, ukoliko su u stanju depresije. Primetno je da na ljude koji su hiper senzibilni zaista utiču vremenski uslovi", rekla je doktorka Irena Đorđević i dodala da vremenske prilike utiču veoma na ljude koji imaju psihološke probleme.
"Kod ljudi koji imaju psihijatrijske poremećaje, tokom naglih promena vremena, vrlo jasno dolazi do pogoršanja. Važno je da se pridržavaju propisanje terapije i ukoliko dođe do pogoršanja simptoma, odmah dođu na pregled. Kod osoba koje imaju problem sa depresijom, može da dođe do pogoršanja te depresivnosti ili kod pojave anksioznosti i agresivnosti, pada tolerancija na frustraciju. Takve osobe, mogu da reaguju jako burno, razdražljivo, ali to je obično kod ljudi koji su već skloni tome", objasnila je dr Đorđević.
Profesor dr Petar Otašević ističe da vremenske prilike izuzetno utiču na osobe koje imaju zdravstvene probleme.
"Vreme utiče kod starijih ljudi, dece ili osoba koje već imaju neki organski problem, odnosno kardiovaskularnu bolest. Ono što srazmerno često viđamo jeste da kada se menja vreme, češće dolaze ljudi koji se žale na visok pritisak, a ukoliko su drastične promene vremena ili nagle promene, onda imamo sve više bolesnika koji imaju tegobe poput infarkta miokarda ili šloga", kaže doktor i savetuje da ukoliko osetite neku tegobu, prvo izmerite krvni pritisak.
"Ukoliko se ne osećate dobro pri promeni vremena, moj savet je da prvo izmerite pritisak. Ako se i dalje ne osećate dobro i imate tegobe u vidu bolova u grudima, posetite doktora, onda treba da se uradi EKG. Na osnovu analiza, doktori će proceniti da li psihički loše podnosite vreme ili postoji neka somatska komponenta svega toga", dodao je kardiolog i napomenuo da nagli padovi atmosferskog pritiska mogu da budu opasni za ljude koji imaju problem sa hipertenzijom.
"Ispitivanja su pokazala da nagli padovi atmosferskog krvnog pritiska, kod bolesnika, koji već imaju problem sa hipertenzijom mogu da budu opasni i da dovedu praktično do smrtnog ishoda. Treba biti veoma oprezan. Mi jako malo možemo da uradimo povodom promene atmosferskog pritiska, jer je to prosto prirodni fenomen, ali možemo da savetujemo bolesnicima, da ukoliko pri promeni vremena osećaju određene tegobe ili se ne osećaju dobro, jave izabranom lekaru koji će im odrediti terapiju, ali nikako ne smeju da uzimaju lekove na svoju ruku", objasnio je doktor i napomenuo da se ljudi često tokom naglih promena vremena, žale i na nepravilan rad srca.
"Većina populacije doživljava to kao neprijatnost, manji deo populacije stari, mladi, trudnice, bolesni, mogu imati jako izraženu medicinsku opasnost od nekog neželjenog kardiovaskularnog događaja. Zato upravo kod te populacije, ove senzacije, treba ozbiljno shvatiti", zaključio je dr Otašević na televiziji K1.
(MONDO)