Doktor Nemanja Đenić, načelnik Klinike za urgentnu medicinu Vojnomedicinske akademije, otkriva da je oboren rekord kada je u pitanju prijem pacijenata koji su osetili velike oscilacije krvnog pritiska usled promenljivog vremena.
Zašto ovih dana pritisak varira? Kako ovo promenljivo vreme utiče na naše zdravlje, a naročito srce, kao i kako da ga zaštitimo, objasnio je za RTS doktor Nemanja Đenić, načelnik Klinike za urgentnu medicinu Vojnomedicinske akademije. Prema njegovim rečima, oboren je rekord u broju ljudi koji su hospitalizovani zbog tegoba, a u nastavku saznaje sve o simptomima koji su alarm upozorenja.
"Stresne situacije vlro utiču na naš organizam. Bio sam svedok na fudbalskim terenima, lično sam bio u pratnji navijača koji su završavali u angio salama. Dakle, neosporno je da to jeste intenzivni stres, naročito kod ljudi koji su već imali hipertenziju ili tog dana nisu uzeli terapiju. Imamo velike skokove pritiska, a to je veliki rizik za infarkt, moždani udar i slične teške situacije koje se dešavaju", rekao je dr Đenić i otkrio koliko promenljivo vreme utiče na vrednosti krvnog pritiska.
"Puno pričamo o tome kako vreme utiče na vrednosti krvnog pritiska. Hladno vreme vezujemo za skokove pritiska, toplo za padove. Sada vidimo smenu godišnjeg doba tokom jednog dana. Volim da kažem da su i druge stvari prisutne u oscilaciji pritiska, nije to samo vreme. To je vrlo individualno. Ako neko dobije iznenadne oscilacije krvnog pritiska i to prepoznaje godinama, možemo da vežemo za vremenske prilike, ali uvek sam sklon tome da ispitamo i neke druge razloge koji mogu da stoje iza hipertenzije", upozorio je doktor.
Veliki broj ljudi hospitalizovano je zbog tegoba koje se vezuju za promenljivo vreme, istakao je dr Đenić.
"Poslednje dve srede sam bio dežuran i broj pacijenata je bio jako, jako veliki - preko 600 pregledanih pacijenata, preko 90 hospitalizovanih, što je rekord kada je u pitanju broj prijema. Zbrinuli smo jedne noći 13 akutnih infarkta, ljudi su srećom dočekali jutro i otišli kući. Zaista je impozantan broj ljudi koji se javlja", otkrio je doktor i objasnio kako izgledaju alarmantni simptomi.
"Čini mi se da je glavobolja najčešći simptom, ali tu su vrtoglavice, nestabilnost, bol u grudima. Često se glavobolja vezuje za povećan krvni pritisak, a ja vrlo često imam situacije da je glavobolja razlog za povećani krvni pritisak. Bilo kakva druga nelagodnost čini čoveka napetim, samim tim ne spavate dobro, a pritisak će biti povećan. Činjenica je da ako se jave glavobolja, nestabilnost, kriza svesti ili bol u grudima, treba da se javite lekaru", upozorava dr Đenić.
PRAVILNO MERENJE PRITISKA
"Savetujem pacijente da ne budu robovi krvnog pritiska. Ne vredi meriti ga deset puta dnevno, jer gubi svrhu. Čovek će biti napet, pritisak će obično biti veći. Dovoljno je da imamo uvid u pritisak. Recimo, najbolje je meriti ga par dana pre podne, a par dana u večernjim časovima, jednom dnevno. Na taj način imate statistiku, a lekar dobija najbolje informacije. Problemi se često reše tako što se samo pomeri vreme uzimanja leka, to je važno znati", objasnio je doktor i dodao:
"Često se meri elektronskim aparatima, ruka treba da opuštena, na ravnoj površini, relaksirana, u nivou srca. Tako dobijamo prave vrednosti krvnog pritiska".
PRVA POMOĆ PRE ODLASKA KOD LEKARA
"Verujem da mnogi ljudi prepoznaju lekove za hitno skidanje krvnog pritiska, ukoliko pritisak ode preko 170 mmHg preko redovne terapije. Postoje lekovi koji su sposobni da u roku od pola sata do sat to regulišu. Zajedno sa lekarom treba da se odabere lek koji ćete imati u kućnim uslovima. Kada su u pitanju padovi, uvek su potrebni horizontalni položaj, podignute noge, uzeti nešto slano, više tečnosti. Kada je vrtoglavica u pitanju, uvek treba da sednete, kako ne biste pali. Aspirin je magični lek koji za skoro 30 odsto smanjuje smrtnost ukoliko bol u grudima jeste uzrok infarkta. Njime možete mnogo sebi da pomognete, pre nego što stignete kod lekara", objasnio je doktor i otkrio kako izgleda predinfarktno stanje.
"Najčešće postoje znaci koji upozoravaju, a koji obično traju i nekoliko dana pre. Ne mora da znači, ne postoji pravilo. Obično je to stezanje u grudima, širok pritisak u grudima, nikada nije u jednoj tački. Vezan je za fizičku aktivnost koja je manja. Kad neko kaže 'Krenuo sam uz deset stepenika i kao da mi je neko seo na grudi', to je veliki alarm. Postoje nespecifični simptomi kao što su bolovi u ramenima ili rukama", otkrio je dr Nemanja Đenić.
(MONDO)