Šešir, naočare za sunce, zaštitne kreme i mnogo tečnosti nam pomažu da lakše podnesemo visoke temperature. Šta još možemo da uradimo da se zaštitimo i kako naš organizam reaguje na visoke temperature, otkrila je za RTS dr Marina Đikić iz Urgentnog centra, uz napomenu da sunčanica i toplotni udar nisu isto.
"Naš organizam ima sposobnost prilgođavanja uslovima spoljašnje sredine, bilo da temperatura raste ili pada. Kada raste, naš termoregulacioni sistem praktično reaguje širenjem krvnih sudova i prekomernim znojenjem. Ipak, kapaciteti su ograničeni, posebno kod najmlađih, odnosno kod dece do godinu dana kod kojih termoregulacioni sistem nije dovoljno razvijen, strašno je iscrpljen kod mnogo starijih bolesnika i nije u punoj kompenzatornoj mogućnosti kod trudnica i hroničnih bolesnika", otkrila je doktorka i objasnila kako treba da se zaštitimo:
"Garderoba treba da bude od prirodnih materijala i komotna, obroci treba da budu lagani, ali moraju da imaju mineralne i vitamine, jer zbog znojenja gubimo i to. Unos vode treba da bude minimum dva litra, a fizičku aktivnost treba izbegavati u centralnim delovima danima. Treba je ostaviti za rane jutarnje sate, do 8, 9 sati", objasnila je dr Đikić i dodala:
"Problem nastaje kada se naši kompenzatorni mehanizmi iscrpe, a oni nisu neograničeni. Vreme između 11 i 17 časova na otvorenom bez zaštite je najkritičnije, naš termoregulacioni sistem ne može da izdrži i može da dođe do pretopljavanja organizma. Blaži simptomi su mučnina, zujanje u ušima, glavobolja, opšta slabost i malaksalost, može doći do povraćanja. Ukoliko se to nastavi, može da dođe do poremećaja stanja svesti i ozbiljnih posledica", objasnila je doktorka.
Postoji velika razlika između sunčanice i toplotnog udara.
"Sunčanica je nešto što može da se reši u kućnim uslovima. Simptomi su malaksalost, vrtolgavica, bolovi u glavi, zujanje u ušima. Toplotni udar ne mora da podrazumeva samo sunčanu energiju, već i boravak u prostoriji gde izvor toplote može da bude nešto drugo, poput pekare. Prvi simptomi mogu da budu stanje šoka, poremećaja stanja svesti i koma. Ne može se rešiti kod kuće, podrazumeva intervenciju zdravstvenih radnika", upozorila je dr Marina Đikić.
BONUS VIDEO:
(MONDO)