Dr Grujičić upozorava da neadekvana upotreba lekova za smirenje može izazvati velike posledice.
Ove godine pod sloganom "Naši umovi, naša prava" Svetska zdravstvena organizacija, 10. oktobra obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja. Procenjuje se, da je od pandemije korona virusa u protekle tri godine, broj anksioznih i depresivnih ljudi u konstantnom porastu. Prema statistici oko 800 miliona ljudi širom sveta živi sa nekim mentalnim poremećajem.
U emisiji "Uranak" na televiziji K1, dečiji psihijatar dr Robert Grujičić i Nikola Ljubičić, psiholog i grupni analitičar, objašnjavaju razliku između anksioznosti i depresije, ali i govore o tome da li su ratovi, ekonomske krize, osećaj beznađa, ali i nemogućnost da se preživi, doprineli porastu mentalnih poremećaja kod ljudi.
"Istraživanja se menjaju iz dana u dan. Sve zavisi od društveno istorijskog koncepta. Mi ne možemo da budemo imuni na ono što se dešava oko nas i u celom svetu. Strah stvara paniku. Ono što je važno u javnom kontekstu da se priča, je da mi ne možemo da rešimo ratove koji su tamo negde daleko. Nismo bili u mogućnosti da rešimo ni one ratove koji su bili na našim prostorima. Ono što možemo da uradimo je da razumemo šta se dešava u nama i ljudima blizu nas. Ne treba da se stvara moralna panika, u smislu da neće naše društvo sačekati neka velika ili strašna stvar koja će ga uništiti ili potpuno razjediniti.
Trebamo da budemo realni i da reagujemo u momentu, da vidimo šta se dešava i da razvijamo kritičko mišljenje i postupanje koje priliči datoj situaciji, a ne nekoj koja je tamo daleko, nepredvidiva", kaže Nikola Ljubičić i dodaje da ovogodišnji slogan "Naši umovi, naša prava" govori o tome da ljudi imaju prava
da im bude loše.
Nažalost, u Srbiji je još uvek tabu tema odlazak kod psihijatra. Prema mišljenju psihologa, ljudi moraju da shvate da su razgovori jako bitni i da izgovaraju to naglas. Doktor Robert Grujičić ističe da sve više pacijenata kod psihijatra dolaze sa sopstveno uspostavljenom terapijom.
"Vrlo je teško samog sebe dijagnostifikovati. Neko može da oseća tu subjektivnu patnju i da shvati da nešto nije uredu. Da li je to anksioznost ili depresija, to je na stručnjacima uvek da procene. Ono što mene najviše nervira kao stručnjaka je to što su se ti neki termini od pandemije ustalili u naš svakodnevni jezik. Svako danas, ko je tužan, ko je izgubio nekoga, ko je tri dana u nekom lošem raspoloženju, on smatra da je depresivan ili neko ko je uznemiren zbog neke, situacije, kao kada su bili oni zemljotresi u Hrvatskoj ili neke situacije koja nas prosto iz nebuha strefe, onda je neko anksiozan dva dana ismatra da pati od anksioznosti. To nije tako", kaže dr Grujičić i objašnjava šta je zapravo anksioznost.
Anksioznost je patološki strah, prenagljeni strah, koji izaziva strašno subjektivnu patnju i poremećaj funkcionalnosti na duži vremenski period. Mi ne možemo da kažemo, ukoliko je neko uplašen, ako ga na primer juri medved, da je on anksiozan. Neko ko izgubi svoju svakodnevnu funkcionalnost na poslu, u školi, porodici ili u bilo kom drugom socijalnom kontekstu, radnom ili školskom obrazovnom, tada govorimo o nekoj subjektivnoj patnji, koju će onda stručnjak koji se bavi mentalnim zdravljem da proceni, da li je ona dovoljno
velika da ispunjava kriterijume za anksioznost. Smatram da je depresija nešto mnogo značajnije, zato što se danas mnoga tuga, koja je prirodno stanje i emocija, sada patologizira. Svako će se danas vrlo lako označiti kao depresivan. To su upravo ti pacijenti koji dolaze i kažu, doktore ja sam depresivan, dajte mi tu i tu terapiju. To je naša današnjica. Koliko god da je ovo širenje svesnosti o mentalnom zdravlju doprinelo možda da se neke stvari menjaju i na koji način da se pomoć potraži, imamo tu drugu stranu medalje, gde imamo previše patologiziranja tih normalnih stanja.
U Srbiji se lekovi za smirenje piju na svoju ruku
"Svaka kuća u Srbiji ima neku vrstu leka za smirenje i uzimaju se na svoju ruku, što je u velikoj meri pogrešno, jer oni ljudi koji nisu završili medicinu ne znaju kolike posledice neadekvatna upotreba tih lekova može da ostavi po mentalno, ali nažalost i po fizičko zdravlje", napominje dr Grujičić i dodaje da ovogodišnji slogan Svetske zdravstvene organizacije ukazuje na prava ljudi sa mentalnim poremećajima.
Inače, prema istraživanju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u 2022. godini popili smo ukupno 7.000.034 pakovanja lekova za umirenje.
"Mislim da time žele da ukažu, koliko osobe obolele od mentalnih bolesti, nemaju prava ili su im uskraćena, bilo u dostupnosti pomoći, informacija ili prave zdravstvene zaštite koja je najbitnija za najugroženije delove stanovništva. Poenta je da se ukaže na to, da svaka osoba koja želi da joj se pruži podrška iz oblasti mentalnog zdravlja, ima pravo, mora da ima pravo, i mora da joj se obezbedi to pravo u bilo kom sistemu, kom se obrati"
U zdravstvenim ustanovama kod nas, usluge psihijatara su besplatne, ali kako ističe dr Grujičić, zbog preopterećenosti nekada nisu u mogućnosti da ispune ono za šta su se školovali.
BONUS VIDEO:
(MONDO)