Ako neko oseća bol skoro svakodnevno, duže od tri uzastopna meseca, smatra se da boluje od hroničnog bola. Uobičajeni analgetici poput paracetamola ili ibuprofena uglavnom ne pomažu, pa su lekari prinuđeni da se bore težom artiljerijom – lekovima koji ispoljavaju neprijatne neželjene efekte, poput pospanosti, usporenih refleksa, suvoće usta i drugih. Pored lekova, u nekim situacijama neophodna je fizikalna terapija, hirurška intervencija i druge metode lečenja. Čak i uz ovakvu specifičnu terapiju, oko 70 odsto pacijenata sa hroničnim bolom, trpi bol svakodnevno.
Hronični bol započinje kao akutni, a ako se akutni bol pravovremeno ne otkloni i traje duže vreme, prerašće u hronični bol, koji se teško leči. Svaka peta odrasla osoba u Evropi pati od umerenog ili jakog hroničnog bola, često u predelu glave, a svaka treća osoba koja svakodnevno živi sa bolom ima poteškoće da se samostalno bavi uobičajenim svakodnevnim aktivnostima. Mnogima svakodnevni bol narušava odnose koje imaju sa porodicom i prijateljima, a neki zbog toga ostaju bez posla. Hronični bol je neretko praćen uznemirenošću, depresijom, nesanicom i lošijim kvalitetom života, pa su u lečenje uključeni zdravstveni radnici različitih profila, a broj lekova koje pacijent koristi se povećava.
Najčešće se hronični bol javlja u lumbalnom (donjem) delu leđa, u zglobovima, vratu, mišićima. Neki ljudi pate od hroničnih glavobolja. Za uspešno lečenje potrebno je da se pacijent pravovremeno obrati lekaru. Apoteka je najčešće prva stanica koju osoba sa bolom poseti i zatraži pomoć od farmaceuta, napominje Nikolina Skorupan, magistar farmacije, specijalista farmakoterapije iz Farmaceutske komore Srbije.
"Kada nam u apoteci pacijent zatraži lek protiv bolova, pre nego što ponudimo pomoć, postavićemo nekoliko pitanja: od kada boli, šta boli, koliko jako boli, da li je prethodila povreda. Jako su nam važne informacije da li osoba koja se žali na bol ima neku hroničnu bolest i da li svakodnevno koristi bilo kakve lekove ili dodatke ishrani. Zašto postavljamo sva ova pitanja? Prvo procenjujemo da li možemo da pomognemo ili je potrebno da pacijenta uputimo lekaru. Ako pacijentovo stanje ne zahteva posetu lekaru, odabraćemo analgetik koji se može izdati bez lekarskog recepta, koji bi mogao da pomogne našem pacijentu, a da ne naškodi", objašnjava Skorupan.
Dešava se, kaže ona, da pacijenti traže najjači ili najbolji lek protiv bolova. Ali ne postoji analgetik koji je najjači i najbolji za svakog čoveka i svaku vrstu bola. Za svakog ponaosob procenjujemo koji lek bi bio optimalan.
"Ne treba zaboraviti da analgetik rešava samo simptom. Zato, kada izdajemo analgetik u apoteci, uz njega ćemo da pružimo i odgovarajući savet o merama koje su sastavni deo lečenja. Ako neko traži više od jedne kutije leka protiv bolova, tražimo dodatne informacije, kako bismo blagovremeno prepoznali da li postoji rizik od prerastanja bola iz akutnog u hronični i preduzeli mere da to sprečimo. Neretko čujemo da osoba trpi bol, jer se plaši da će se navići na analgetike, ali bol ne treba da se trpi. Treba efikasno da se otkloni i ne sme se dozvoliti da dugo traje, jer može preći u hronični. Sa druge strane, ako neko često ima potrebu za analgetikom, to je signal da treba da se javi lekaru. Kada vas nešto zaboli, nemojte uzimati analgetike od članova porodice ili prijatelja. To što drugima pomaže, ne znači da će pomoći i vama. Neke analgetike možda ne smete da koristite, a da niste toga svesni. Pre upotrebe bilo kojeg leka potražite savet farmaceuta u apoteci", savetuje Skorupan.
BONUS VIDEO:
(MONDO)