U Srbiji je registrovano tri tipa virusa gripa, a povećanje broja obolelih očekuje se u periodu slavlja uoči praznika. Tri tipa gripa, A (H3), A (H1), a od nedavno i B, prenose se vazduhom, putem kašlja, kijanja, pa čak i glasnijeg govora i rukovanja. Temperature u plusu samo otežavaju epidemiološku situaciju jer pogoduju širenju svih virusa koji su aktivni u ovo doba godine. Čekaonice domova zdravlja pune su zaražene dece i odraslih, a prema podacima Instituta za javno zdravlje, od početka decembra nešto više od 9.000 ljudi inficirano je virusima "sličnim gripu".
Lekari u domovima zdravlja kažu da je broj pacijenata u poslednjih mesec dana skočio za skoro 50 odsto. "Pune su nam čekaonice i u dečjim službama, kao i na opštoj praksi, broj pacijenata je dupliran u odnosu na jesenji period. Ljudi kašlju nedeljama, ali problem je visoka temperatura, koja se kod nekih javi iznenada, a da prethodno nije bilo ni kašljanja, kijanja, niti bilo kakvih simptoma", kaže dr Jelica Stošić, doktorka Opšte prakse u jednom beogradskom domu zdravlja i dodaje:
"Ujutru su dobro, odu na posao i odjednom, nakon dva do tri sata, sloši im se, pa izmere temperaturu 39, koja obara i oduzima energiju, da ljudi jedva stoje na nogama. Javljaju se bolovi u sinusima, mišićima, glavobolje, gubitak apetita i sve to nastupa zajedno - odjednom, a lečenje je teško, dugo traje i po nekoliko nedelja bez popuštanja", kaže dr Jelica Stošić.
Zaraženi bez simptoma
Međutim, postoje i asimptomatski virusi gripa, kada oboleli i ne zna da je zaražen. "Najviše nas zabrinjava što određeni broj ljudi oseća samo blage simptome ili ih ne osećaju uopšte, pa i ne znaju da su zaraženi. Oni su najopasniji po okolinu. Odlaze na posao, ulaze u saobraćaj, u zatvorene prostorije, posećuju slave, rođendane i šire virus, koji kod većine ljudi, posebno hroničnih ili onkoloških bolesnika ili trudnica, može izazvati teške komplikacije", objašnjava za Nova.rs dr Ivana Begović Lazarević, epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Simptomi gripa mogu biti slični drugim zarazama, poput velikog kašlja ili kovida-19, pa je teško postaviti dijagnozu, a samim tim i dati terapiju.
"Tačna dijagnoza postavlja se isključivo nakon testiranja. Kada se pacijent sa simptomima gripa, koji traju duže od dva ili tri dana, javi izabranom lekaru, on će proceniti da li treba da se rade testovi na grip ili kovid. Dok se ne urade testovi, ne možemo znati pravu dijagnozu. Broj oboljenja sličnih gripu je u naglom porastu i biće sve veći do kraja zime. Najopasniji period je pred nama, vreme praznika kada se veliki broj ljudi okuplja u zatvorenim prostorijama, a virusi cvetaju i 'cunami' zaraženih je nakon toga očekivan", predviđa dr Begović Lazarević i navodi da se grip prenosi sitnim kapljicama, putem vazduha. "A vazduh nikada ne možete potpuno pročistiti, ali možete da provetravate prostorije i stavljate maske".
Virus cveta u vreme praznika
Naime, direktorka Insituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović, rekla je da je u Srbiji registrovano tri tipa virusa gripa i naglasila je da tek stiže povećanje broja obolelih u periodu slavlja i većih okupljanja u vreme predstojećih praznika, a najviše zaraženih očekuje se krajem januara i u februaru.
"U periodu od 4. do 10. decembra u Srbiјi је, nа оsnоvu pоdаtаkа iz pоpulаciоnоg nаdzоrа nаd gripоm, priјаvljеnо 9.150 slučајеvа оbоljеnjа sličnih gripu. U pоrеđеnju sа prеthоdnоm nеdеljоm bеlеži sе blаgi pоrаst brоја zaraženih obоljеnjimа sličnim gripu, a do sada su u našoj zemlji pоtvrđеni tipоvi virusа gripа A(H1), A (H3) i B", kažu u Institutu "Batut".
Prema njihovim podacima, nајvišе oboljevaju deca uzrasta dо četiri gоdinе i oni koji imaju između pet 14 gоdinа. "Virus gripа је dо sаdа pоtvrđеn nа tеritоriјi Јužnоbаčкоg, Коlubаrsкоg, Mаčvаnsкоg, Јužnоbаnаtsкоg, Pоmоrаvsкоg i Bоrsкоg окrugа, као i nа tеritоriјi Grаdа Bеоgrаdа", kažu u Institutu.
Najbolja prevencija je vakcinacija, a do sada je iskorišćeno 78 odsto svih raspoloživih vakcina protiv gripa. Jovanović je preporučila da svi koji se do sada nisu vakcinisali to učine što pre, jer je neophodno dve do tri nedelje da se razvije imunitet. Kako je objasnila, naročito je važno da se vakcinišu osobe sa hroničnim bolestima i onkološki pacijenti. "Deca su najčešći oboleli, ali oboljevaju i odrasli. Kada deca odu na školski raspust, očekujemo da dođe do usporavanja razvoja respiratornih virusa", rekla je ona i napomenula da je bitno održavati higijenu ruku i prostora i izolovati se ukoliko se neko oseća loše.
Uobičajeni simptomi
Epidemiolozi upozoravaju da se simptomi gripa javljaju ponekad u roku od samo nekoliko sati i mogu da traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja, jer može doći do komplikacija ako se razvije teža forma bolesti. Uobičajeni simptomi gripa su:
- povišena telesna temperatura koja naglo skače
- groznica
- malaksalost
- glavobolja
- bol u mišićima i zglobovima
- kašalj
- bol u grlu
- pojačana sekrecija iz nosa
Za koga je grip najopasniji?
Ova tri tipa virusa gripa najopasniji su po trudnice, hronične i onkološke bolesnike, lica starija od 65 godina, pacijente koji su prošli transplantaciju, kao i one koji su na imunosupresivnoj terapiji. Najefikasniju meru prevencije, vakcinaciju, lekari preporučuju svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija, odnosno spadaju u rizičnu grupu.
Imunitet se stiče za dve do tri nedelje nakon davanja vakcine, a traje do kraja sezone, zbog čega se vakcinacija sprovodi svake godine. Neželjene reakcije nakon vakcinacije su uglavnom blage i povlače se posle najviše tri dana, a najčešće su crvenilo, otok i bol na mestu davanja vakcine.
Kod nekih se javlja glavobolja, bol u mišićima, groznica, umor ili mučnina. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i sada kad je virus počeo ubrzano da se širi. Takođe, lekari savetuju opšte mere prevencije, koje podrazumevaju izbegavanje bliskih kontakata sa zaraženima, redovno pranje ruku, provetravanje prostorija, kao i jačanje imuniteta odmorom i vitaminima kroz ishranu.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Nova.rs/T.V.)