Najnovija istraživanja sprovedena u Švedskoj otkrivaju neverovatne rezultate - hipohondri, odnosno osobe koje neprestano traže medicinsku pomoć zbog svojih zdravstvenih briga, suočavaju se sa većim rizikom od kraćeg životnog veka. Ova otkrića izazivaju postavljaju pitanje zašto su ljudi koji se često javljaju doktoru izloženi povećanom riziku, ne samo od prirodne smrti, već i od neprirodnih uzroka?
Koliko osoba koje "umisle da su bolesne" postoji među stanovnicima Srbije i koje faktore treba uzeti u obzir prilikom analize ove specifične populacije, odgovorili su psihijatar dr Branko Vuković i dr Branka Lazić u emisiji "Uranak" na televiziji K1. Doktorka ističe da se pacijent prvo upućuje na detaljna ispitivanja, a ukoliko su rezultati dobri, savetuje mu se poseta psihologu ili psihijatru.
"U okviru mesec dana vrši se dijagnostika, a ukoliko postoji sumnja ili ako neki nalaz ne bude u referentnim vrednostima, pacijent se upućuje na dalja ispitivanja u kliničkim bolnicama ili centrima. Dijagnostika za ovu vrstu pregleda traje nešto duže. Imamo specifičan odnos sa pacijentima, jer nam se obraćaju već godinama. Kada prođe ceo taj ciklus i ako nalazi ne ukazuju ni na šta, mi kao izabrani lekari ih obaveštavamo da bi bilo korisno da posete psihologa ili psihijatra kako bi pokušali rešiti svoje probleme", objasnila je dr Lazić i dodala:
"Ljudi su osetljivi na ovaj poremećaj, a kod nas postoji stigma vezana za sve poremećaje koji se svrstavaju u psihološku ili psihijatrijsku sferu. Jedan odsto stanovništva doživi epizodu preteranog straha od teške bolesti, iza koje može stajati i neka psihijatrijska bolest poput depresije, anksioznosti, fobije ili sekundarno, što su mnogo blaži poremećaji, koji su proizašli iz hipohondrije zbog bolesti ili smrti bliske osobe", izjavila je dr Lazić, ističući da je zastupljena i sajber hipohondrija kod osoba koje dijagnoze traže na internetu:
"Imamo i takve pacijente. To je podiglo sekundarni nivo hipohondrije na veći broj, ali su to uglavnom lakši slučajevi. Ukoliko ne spadaju u psihijatrijski poremećaj, uspevamo ih razuveriti. Uglavnom se radi o mlađim ljudima. Dešava se i kod studenata medicine, zbog učenja različitih kliničkih predmeta, gde vrlo često prepoznaju neke signale kod sebe, ali sve to nestane kada počnu da uče neki drugi predmet", rekla je doktorka.
Prema njenim rečima, postoje pacijenti, posebno sa ovim poremećajem, koji lekove uzimaju na svoju ruku, mada je to postao sve ređi slučaj. "U zadnje vreme ne toliko, prvo zato što su dostupne informacije da lekovi mogu biti i štetni. Uglavnom koriste sredstva protiv bolova ili za smirenje. U toku tog ispitivanja, mi im i dajemo takve instrukcije, ukoliko smatramo da ne treba nešto konkretno da se leči, da lekovima ne bi zamaskirali tu kliničku sliku koja u testovima treba da prikaže neke rezultate. Ne uzimaju više nego običan narod", rekla je doktorka i istakla da hipohondri nisu ništa manje ili više agresivniji u nekim slučajevima od ostalih pacijenata.
"Agresivnost ne mora da bude povezana sa hipohondrijom, jer postoje pacijenti koji su sami po sebi takvi. Kada dođu kod lekara, smatraju da nemate dovoljno znanja ili da ne obavljate posao kako treba", zaključila je doktorka Branka Lazić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
Psihijatar Branko Vuković rekao je da je moguće da hipohondri kraće žive, jer su u sttalnoj brizi za svoje zdravlje. "Moguće je da hipohondri kraće žive, jer su ti ljudi izrazito zabrinuti za svoje zdravlje. Žive u stalnom strahu od smrti ili teške bolesti koja bi mogla da ih zadesi. To je vrlo dugotrajno stanje trpljenja i patnje. Oni redovno posećuju različite lekare, ali većina dijagnostičkih testova pokazuje da su u dobrom zdravstvenom stanju", objasnio je dr Vuković i otkrio koji je najteži odgovor koji hipohondar može da dobije od lekara:
"'Ti si potpuno zdrav, nemaš nikakvih problema'. Zašto? Zato što oni sumnjaju i ne možete ih uveriti jer je njihova sumnja snažna i čvrsta, te oni nastavljaju da istražuju dalje. To ih dodatno povređuje, ali je važno da vi kao lekar ostanete strpljivi i razumete o čemu se radi. To je problem koji oni imaju, a ne pitanje koje treba istraživati do kraja", rekao je psihijatar, objašnjavajući kako se pristupa takvim pacijentima:
"Pristupa se vrlo oprezno i polako, jer tada tretiramo njegov psihijatrijski problem. Nekada se dogodi da čovek zaista boluje od nečega i to se na kraju i potvrdi. Slučajevi su retki, ali postoje. Naša obaveza je postupati isto kao lekar opšte prakse. Ukoliko prvo dođe kod nas, ne zanemarujemo tu potrebu za dijagnostikom, očekujemo dobre rezultate i šaljemo ga na analize. Kada se ponovo vrati kod nas, tretiramo ga u smislu njegovog psihijatrijskog problema. Ne idemo s time da ga razuveravamo, jer to može dovesti do dodatnih psihijatrijskih problema", objasnio je psihijatar i dodao:
"Postoje različite terapeutske metode, uključujući medikamentozne i psihoterapeutske pristupe. Kognitivno-bihevioralna terapija često se pokazuje najefikasnijom u ovim situacijama. Kod mlađih pacijenata može se primeniti i psihoanaliza kako bi se ostvarile promene u ličnosti. Što se tiče medikamentozne terapije, koriste se lekovi poput antidepresiva, anksiolitika, a ponekad i antipsihotika u manjim dozama, s obzirom da hipohondrijske ideje i sam poremećaj hipohondrije pokrivaju širok spektar. To je široka oblast, koja obuhvata običnu zabrinutost za zdravlje, ali i teže poremećaje. Naš zadatak je sada pronaći gde se tačno u tom spektru nalazi hipohondrija kao poremećaj", rekao je dr Vuković.
Niko ne može da prizove da dobije bolest
"Tu magija ne postoji. Postoje situacije u kojima čovek može biti hipohondar i zaista oboleti. Postoji mnogo podudarnosti. Evo primera sa vakcinama oko kojih svako ima svoje mišljenje, ali vakcina predstavlja vrhunac medicinskih dostignuća, ništa nije izmišljeno sa tolikim značajem kao što je vakcina. Ona je iskorenila mnoge bolesti koje su ljudi zaboravili. Isti princip važi i za hipohondriju - nema nikakve magije", istakao je dr Branko Vuković, a na pitanje da li hipohondrija može se izleči, rekao je:
"Nažalost, ne, jer tu se radi o karakteru. Takvi ljudi su po prirodi sumnjičavi i kada dođu kod psihijatra, mogu doživeti poboljšanje i odustati od silnih pregleda, ali su uvek na oprezu i prate svoje zdravstveno stanje. Dešava se da ljudi, kada su obuzeti nekim poslom ili situacijom, kao što su vremenske nepogode (zemljotres, rat, nesreća), prestanu time da se bave. U ratnim uslovima, prema studijama, posebno u našim bivšim republikama, najteži psihijatrijski slučajevi su potpuno ozdravili".
"To se prvi put primetilo kada su Nemci okupirali Francusku, bolnice su raspuštene i mnogi pacijenti se posle toga nisu vratili. Kada im pažnju okupira nešto drugo, pacijenti odustaju od svojih briga. Međutim, čim sve to prestane, oni se ponovo vraćaju ovim problemima. To je princip kognitivno-bihevioralne terapije. Izlaganjem pacijenta određenim situacijama, strah se smanjuje, ali povlačenjem ili prestankom tih situacija, strah opet raste. Druga vrsta pomoći su lekovi. Nekada su sumnjičavost i hipohondrijske ideje toliko intenzivne i sadržajne, da prelaze neurotičnu granicu i ulaze u ozbiljnija psihijatrijska stanja. Tada se pribegava određenim lekovima koji ih specifično vraćaju nazad, ali sumnjičavost nikada potpuno ne prestaje, jer je strah kod njih jači", objasnio je doktor i dodao da traženje bolesti na internetu može da dovede do hipohondrije.
"Nisu svi ljudi hipohondri. Danas smo svesniji važnosti očuvanja svog zdravlja. Više brinemo o njemu, ali istovremeno se suočavamo s posledicama korišćenja interneta. Često odmah posegnemo za internet pretragom kako bismo saznali šta nam je, ali time se izlažemo riziku da naiđemo na nepravilne informacije. Zato je bolje konsultovati stručnjaka i razgovarati o svom zdravstvenom problemu, umesto da se oslanjamo na Gugl. Često možemo naići na netačne informacije koje nas mogu uplašiti, a to nije uvek slučaj sa stvarnim zdravstvenim stanjem. Zato je važno obratiti se stručnjaku kako bismo dobili tačne informacije i pravilno postupili, umesto da samostalno dijagnostikujemo svoje zdravstveno stanje, što može dovesti do nepotrebnog straha, posebno kod onih koji inače nisu skloni hipohondriji".
Doktor naglašava da hipohondrija može da se javi u bilo kom dobu. "Može se javiti u bilo kom dobu. Njegovo poreklo vezuje se za period odrastanja, detinjstva i mladosti. Postoji mišljenje da se javlja kod dece koja su zanemarena i izložena scenama gde je neko u porodici jako bolovao ili umirao. Zbog toga razvijaju strah od bolesti ili smrti. Takođe, moguće je da u porodici postoji neko ko je takođe bio hipohondar i da se sa tom osobom identifikovao, pa smatra da je dobro posvetiti pažnju zdravlju i nastavlja se ponašati na isti način", zaključio je dr Branko Vuković emisiji "Uranak" na televiziji K1.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.V.)