Čestice nanoplastike pronađene su u flaširanoj vodi tri popularna proizvođača. Kakav je njihov efekat na zdravlje čoveka?
Studija sprovedena na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku pokazala je da flaširana voda sadrži čestice nanoplastike, dovoljno male da mogu da uđu u ćelije našeg tela, prenosi "Si-En-En".
Flaširana voda može da sadrži deset do čak sto puta više čestica plastike nego što se ranije mislilo. U pitanju su nanočestice, toliko sićušne da se ne vide ni pod mikroskopom.
Hiljadu puta su tanje od prosečne debljine jedne vlasi ljudske kose, i mogu da prođu kroz tkiva digestivnog trakta ili pluća u krvotok, gde dalje mogu da šire potencijalno štetne sintetičke hemikalije kroz telo i ćelije.
Jedan litar vode sadržao je u proseku 240.000 čestica, različitih sedam vrsta plastike, od kojih je oko 90% identifikovano kao nanoplastika, a ostatak su bile čestice mikroplastike.
Mikroplastika je fragment polimera koji može da bude veličine od pet milimetara, do jednog mikrometra. Sve manje čestice spadaju u nanoplastiku i mere se milijarditim delovima metra.
Studija objavljena u ponedeljak u žurnalu "Proceedings of the National academy of sciences" predstavila je novu tehnologiju koja može da primeti, izmeri i analizira hemijsku strukturu nanočestica u flaširanoj vodi.
Umesto 300 po litru, tim je pronašao da se u flaširanoj vodi koja se prodaje u Americi nalazi između 110.000 i 370.000 čestica. Analizirani su uzorci tri "popularna brenda vode", ali autori studije odbili su da ih imenuju. Naučnici su uočili milione nanočestica u flaširanoj vodi, koje bi mogle da budu neorganske, organske ili da pripadaju nekoj vrsti plastike koja ne spada u sedam analiziranih.
Stručnjaci nanoplastiku smatraju velikim razlogom za brigu po ljudsko zdravlje. Ove sićušne čestice mogu da uđu u ćelije i tkiva važnih organa, ometaju ćelijske procese i skladište hemikalije koje ometaju endokrin kao što su bisfenoli, ftalati, teški metali...
"Sve te hemikalije koriste se u proizvodnji plastike i ona ih nosi sa sobom kada uđe u naše telo. A pošto je temperatura tela viša nego spoljašnja, te hemikalije će izaći iz plastike i završiti u našem organizmu. Mogu da stignu do jetre, bubrega, mozga ili kroz placentu završe u još uvek nerođenoj bebi", objasnila je Šeri Mejson, direktorka održivosti Univerziteta u Pensilvaniji, koja nije učestvovala u ovoj studiji.
"Ljudi ne razmišljaju o tome da plastika otpušta komadiće, baš kao što naše telo stalno odbacuje ćelije kože. Plastika se konstantno 'kruni' u male komadiće, primer je kada otpakujete jelo u plastičnom pakovanju ili odmotavate sir iz plastične folije", dodala je ona.
Međunarodna asocijacija za flaširanu vodu oglasila se kratkim saopštenjem za "Si-En-En".
"Nova metoda mora da bude u potpunosti ispitana od strane naučne zajednice. Potrebno je i više istraživanja kako bi se razvile standardizovane metode merenja i kvantifikacije nanoplastike u našoj okolini. Trenutno, nema ni standardizovanih metoda, ni naučnog konsenzusa o štetnosti nano i mikroplastike. Stoga, medijski napisi o ovim česticama u vodi za piće samo uznemiruju potrošače", navedeno je u saopštenju.
BONUS VIDEO:
(MONDO/B.Z.J.)