Morgan Ribeiro iz Velike Britanije preminula je u 20. godini u Beogradu nakon neuspešne operacije smanjenja želuca. Ovo nije prvi slučaj u kom se ova operacija završila fatalnim ishodom, zbog čega se ponovo postavljaju brojna pitanja - ko sme da ide na ovu operaciju, kako ona izgleda, koje su komplikacije i koliko je opasna? O tome su više puta govorili brojni stručnjaci, ističući da je operacija vrlo ozbiljna jer podrazumeva uklanjanje jednog velikog dela želuca.
"Operacija želuca u cilju smanjenja telesne mase je kompleksna procedura, velika i zahtevna hirurška intervencija. Komplikacije koje mogu da se dese su brojne. One se dele na specifično hirurške komplikacije i nespecifične, kao što su infektivne, upala pluća, tromboembolijske i mnoge druge. Međutim, statistika nekoliko decenija unazad kaže da je broj operacija u svetu povećan 1.000 puta, a da je procenat smrtnosti i komplikacija posle operacija smanjen 100 puta", rekao je jednom prilikom na Prvoj profesor doktor Miloš Bjelović, hirurg.
"Ipak, statistika se odnosi samo na centre i hriruge koji se ozbiljno bave time. Mnogo je onih koji su ušli u sistem lečenja gojaznih pacijenata, koji se ne bave time ozbiljno i kod takvih hirurga su komplikacije 20 puta češće. Prema tome, dobro se raspitajte kod koga idete na operaciju, jer operaciju ne radi ni zemlja, ni bolnica, nego isključivo hirurg", upozorio je tada doktor.
Operacija nije prvo rešenje
Dr Dejan Veličković, specijalista opšte hirurgije, rekao je jednom prilikom za Kurir televiziju da proces odluke o operaciji smanjenja želuca traje više od godinu dana. "Gojaznost je endokrinološka bolest u koju se mešaju hirurzi. Operacija nije prvo rešenje. Proces odlučivanja da se podvrgne operaciji traje otprilike godinu dana i više. Niko ne ide lako na hirurgiju. Ipak, kada imate mnogo metaboličkih problema koji su u vezi sa gojaznošću, da li je to insulinska rezistencija, dijabetes, hipertenzija, problemi sa zglobovma i štitastom žlezdom, ljudi se osećaju nemoćno i nekako prelome da idu na operaciju", rekao je on i napomenuo da je operacija ozbiljna, ali i da se pacijenti relativno brzo oporavljaju.
"Operacija je ozbiljna. Podrazumeva uklanjanje jednog velikog dela želuca. Pacijenti se relativno brzo oporavljaju. Već posle dva dana stanu na noge, piju i šetaju. Zbog toga su ljudi u zabludi. Misle da je to jednostavna operacija, a vrlo je ozbiljna i kompleksna. Ponekad se dešavaju i smrtni ishodi, ali oni najčešće dolaze od propratnih bolesti ljudi koji se operišu", rekao je doktor.
Ko su kandidati za ovu operaciju?
"Gojaznost je ogroman zdravstveni problem. Mi u Srbiji imamo 54 odsto pregojaznih i gojaznih osoba. Od toga je 20 odsto ekstremno gojaznih osoba, a to je ogroman broj. Dakle, oko milion i po ljudi ima problem sa gojaznošću. Svega 5 odsto pacijenata se upućuje na hirurško lečenje", rekla je doktorka Snežana Polovina jednom prilikom na Prvoj i dodala:
"Svaka gojazna osoba se zapravo leči po utvrđenom protokolu koji podrazumeva promenu životnog stila. Kada endokrinolog obradi pacijenta i ustanovi da ne postoji nijedna druga bolest, onda se opredeljuje za uvođenje nekih lekova ili se ide na hirurško lečenje. Da bismo došli do procene ko može da bude operisan, potrebno je vreme. Pacijent mora da bude na režimu ishrane, da postepeno uvodi fizičke aktivnosti, pa medikamente", objasnila je doktorka i napomenula:
"Kada posle 3 do 6 meseci vidimo da je pacijent ipak kandidat za hirurško lečenje, onda ga upućujemo na konzilijum. Da bi dospeo tamo, mora da prođe različite specijalističke preglede, da ustanovimo u kakvom stanju je njegov organizam pre operacije, jer tada mora da bude u najboljem izdanju. Ako pacijent sam insistira na operaciji bez priprema, on ne može da bude kandidat za operaciju", rekla je doktorka.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.V.)