Tog sam dana bila s tatom na treningu. Još tokom zagrevanja odjednom mi je pozlilo, i to sam pripisala tome što ujutro nisam doručkovala. Nakon toga sam povratila i izašla na zrak ispred dvorane. Legla sam u travu i osetila snažan bol u glavi. Bila sam sigurna da ću umreti. Vikala sam da ću umreti, a tata mi je govorio da se od toga ne umire, priča mlada Zagrepčanka Karla Miklečić (26) o danu kad je, sa samo 23 godine, doživela moždani udar.
Karla je vodila zdrav život, svaki dan je išla u teretanu, šetala psa i zdravo se hranila. Takođe, od malena je bila aktivna u sportu, te je često išla na redovne pregleda. Zato je za Karlu najveći šok usledio kada je saznala da je doživela moždani udar.
"Od vrtića pa do fakulteta obavila sam mali milion pregleda, s obzirom na to da sam bila u sportu to je bilo nužno. Ali niko mi nikad nije radio magnet glave niti spomenuo da imam 'bombu' u glavi", dodaje Karla osvrćući se na činjenicu da moždani udar koji je doživela nije, zapravo, bio klasičan moždani, nego puknuće aneurizme, koje je povezano s urođenom malformacijom krvnih žila u mozgu. Inače manifestuje se čestim glavoboljama, zbog kojih neki ljudi, tek kada odu na pregled otkriju problem, ali Karla do tog kobnog dana nikad nije imala glavobolje.
Kaže da se ničega nije sećala dok je bila u bolnici u kojoj je provela četiri meseca, u veštačkoj komi. Dodaje kako je nakon moždanog udara bila potpuno nepokretna i nije mogla da govori.
"Progovorila sam u u banji, ali niko nije razumeo šta govorim. Uz logopeda i moju narav koja voli pevati, kvalitet moga glasa postepeno se poboljšavala. Mislim da sam tek nakon pet meseci od buđenja iz kome prvi put stala na noge. Jako puno sam vežbala, i zbog moje volje i sreće što mi je tata kineziolog ispostavilo se da sam prohodala. U svemu mi je najteže bilo što nisam sa svojim psom. Uvek bih tražila da ga povedu i dovedu k meni. Kako sam nekoliko meseci ležala, krevet je morao biti sterilan, pa mu nije bilo dopušteno da dođe. On je bio sa mnom taj dan kad mi je pozlilo i svom silom je hteo doći k meni. Toliko je plakao i cvileo da mi je njega bilo više žao nego mene", priča Karla čiji oporavak još traje i koji se u početku svodio na fizioterapiju, gde je imala dva treninga dnevno uz logopeda.
"Ja sam bila u punoj snazi i na vrhuncu života i dogodilo mi se nešto strašno, što mi ni na kraj pameti nije bilo da bi mi se moglo dogoditi. Niko nije siguran i potrebno je sebe staviti na prvo mesto. Ne egoistično, nego s puno ljubavi prema sebi, njegovati svoje malo dijete u sebi", kaže Karla koja ističe da nismo ni svesni koliko smo krhki bez obzira na godine.
BONUS VIDEO:
(24.sata.hr/MONDO/T.B.)