Prolećni virusi su se probudili, a dodatno ih komplikuju polenske alergije. Alergolog i pulmolog, dr Zorica Plavšić, rekla je u "Novom jutru" na Pinku da simptome alergije ne izazivaju svi poleni. Trenutno je najjači polen breze, ali cveta i platan. U nastavku saznajte i kako da razlikujete da li imate alergiju ili respiratornu infekciju.
"Krenulo je sve ranije, ali vetar koji pirka, omogućava polenu da se jako brzo raširi po celom gradu. Trenutno je u velikoj ekspanziji i vreme je cvetanja breze koja je vrlo jak alergen. Ono što je bitno da kažemo i što je dobro, to je da nisu svi poleni jednako agresivni. Nisu svi te jačine da će izazvati simptome. Većina voća koje sada kreće da cveta, ne izaziva alergiju. Drveće takođe ne izaziva alergiju, ali breza je jak alergen", rekla je dr Plavšić i dodala da se ispod breze vidi velika količina polena.
"U vreme kada je maksimalna koncentracija polena breze, možete ispod drveta breze videti jedan zeleni 'plišani tepih'. To su zrnca polena koja ispadaju iz resica i padaju na podlogu. Trenutno na Novom Beogradu kreću trave, u punom su jeku. Još u 30 gradova u našoj zemlji imamo merna mesta. Savet je da svi znaju na šta su alergični", rekla je doktorka i razbila zabludu o macama koje lebde u vazduhu.
"Trenutno kreće da cveta platan. Platan nije jak alergen, ali u maju sazreva seme platana, a kada čaura sazri, ona puca, a seme unutar te čaure 'leži' na jednom 'perjanom jastuku'. To su one mace koje u maju i početkom juna kreću da lete po Beogradu. Mnogi se žale da su krenule mace i da im se alergija pojačala, ali mace nisu alergen. One su samo podloga da bi sačuvale svežinu semena. Međutim, mace mogu da nose na sebi zrnca prašine drugih elemenata aerozagađenja i mogu da nose polene koji su tada u vazduhu. Kada dođu u kontakt sa sluzokožom nosa ili lica, još ako duva vetar, polen može da se otkači sa maca i da dođe do alergija", objasnila je doktorka.
Simptomi i lečenje
"Nije kasno da se krene sa lekovima. Oni koji su alergični, znaju kakve tegobe imaju. Mogu da krenu sa lekovima, tzv. antihistaminicima koji će neutralisati supstancu koju organizam sada stvara u višku. Pacijenti koji koriste te lekove, ne treba da budu u panici da će se navići ili da će uzeti mnogo lekova ili hemije. Taj lek se u organizmu zadržava 24 sata i nestaje. Tako da, može da se koristi maltene čitave sezone cvetanja. To nisu lekovi koji stvaraju naviku ili dovode do nekih štetnih efekata", objasnila je dr Plavšić i otkrila kako da znamo da li imamo alergiju ili respiratornu infekciju.
"Kod alergije nikad nemate povišenu temperaturu. Obično nije zahvaćen samo nos, već su zahvaćeni sluzokoža oka i nosa, nepce, supstance koje se stvaraju u toku alergijske reakcije se slivaju u niže partije disajnog sistema i izazivaju reakciju ždrela. Vrlo često je prisutno pojačano suzenje oka, a kod kanalića koji se nalazi blizu nosa, tu je otvor koji naše suze sprovodi u nos. Oko mora stalno da bude vlažno. Kad dođe do alergije, taj kanalić nabubri i postane neprohodan, suze se prelivaju i imate utisak da ta osoba stalno plače, trlja oči i skuplja suze. Kod infekcije se pojavi bol u grlu, nekad reaguje i uho, bude malo povišena temperatura", objasnila je dr Zorica Plavšić.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.V.)