Srčana insuficijencija, srčana slabost ili zatajenje srca je bolest srca koja se javlja kada srce više ne može da pumpa dovoljnu količinu krvi za snabdevanje celog organizma.
U svetu ima 64 miliona obolelih od srčane slabosti, od čega su 14 miliona Evropljani, a na osnovu epidemioloških studija procenjeno je da u Srbiji oko 70.000 ljudi ima neku formu ove bolesti, istakla je ranije za Politiku dr sc. med. Milena Pandrc, internista-kardiolog Vojnomedicinske akademije.
Takođe i predsednik Hrvatskog kardiološkog društva dr Davor Miličić za hrvatski 24sata otkrio je na koji način ova sve više prisutnija bolest utiče na sveopšte zdravlje.
"Zatajenje srca vodeća je zloćudna bolest današnjice, od koje boluje barem 1,5 do dva odsto populacije, uz prosečno preživljavanje od svega pet godina od postavljanja dijagnoze. Najčešći rizici za srčane bolesti, osebno za aterosklerozu, jesu hipertenzija, gojaznost, šećerna bolest, poremećaj metabolizma masnoća i pušenje, kao i nedostatak fizičke aktivnosti. Većina ljudi koji žive s takvim rizičnim faktorima imaju veliku šansu da obole od infarkta miokarda, koji uprkos modernom lečenju ipak često dovodi do oštećenja srčanog mišića i neretko potom do srčane slabosti", ističe dr Miličić.
Međutim, srčana insufijencija, dodaje, ima i brojne druge uzroke, kao što je kardiomiopatija - bolest koja primarno zahvatasrčani mišić i gde neke imaju nasledni faktor. Isto tako, dodaje da mnoge bolesti srca dovode do zatajenja srca, kao i dugotrajne neregulirane aritmije srca.
"Budući da od srčanog zastoja boluje oko 2% populacije odnosno oko osamdeset miliona ljudi u svetu, s pravom se ono najčešće naziva zloćudnom bolešću današnjice. Nije nam cilj da uplašimo ljude ovime već nam je cilj da ih informišemo, kao i da ih ohrabrimo da se na vreme pregledaju", napomenuo je hrvatski doktor.
Simptomi bolesti
"Najčešći simptomi zatajenja srca jesuotežano podnošenje fizičkih napora i zamora. Različiti znakovi mogu da se pokažu u/na telu, kao što su edemi na nogama, nabrekle vratne vene, napadi gušenja noću koji iziskuju ustajanje iz ležećeg položaja, loše spavanja na niskom uzglavlju itd. Doduše, takvi simptomi mogu biti i posledica niza drugih patoloških stanja, kao što je oštećenje bubrega, jetre, anemija, poremećen rad štitnjače, zloćudne bolesti", objasnio je za kraj dokor.
BONUS VIDEO:
(24sata.hr/MONDO/T.B.)