Smrt je prirodan proces okončanja života. Ako budemo imali sreće, umrećemo u dobroj dobi, okruženi porodicom i prijateljima. Nažalost, ponekad smrt dođe iznenada ili "vreba" i produži svoj dolazak. Smrt je takođe često tabu tema, iako je neizbežna. Što više znamo o njoj, lakše možemo da je ukrotimo. Zato smo prikupili 10 činjenica o smrti koje možda niste znali. Doktori ne govore o njima.
1. Proces umiranja ima svoje faze
Smrt nije uvek trenutna. U slučaju bolesti ili starosti javljaju se karakteristični znaci kao što su usporeno disanje ili pad krvnog pritiska. Ovi simptomi mogu da variraju po intenzitetu od osobe do osobe.
"Generalno, u periodu koji prethodi smrti, osoba obično bledi zbog pada krvnog pritiska", objašnjava dr Zakari Palas, direktor staračkog doma, dodajući da "prsti mogu da postanu hladni ili plavi".
2. Dah kao predznak kraja
Usporavanje disanja ili čak privremeno zaustavljanje disanja može da signalizira približavanje smrti. Ovo je prirodni deo procesa umiranja. Pauze između udisaja mogu da budu do 15-20 sekundi. Ovo je zastrašujuće sa stanovišta voljenih, jer nikad ne znate koji će dah biti poslednji.
3. Postoje dve faze smrti
Klinička smrt nastaje kada srce prestane da kuca. Posle otprilike 4-6 minuta, moždane ćelije počinju da umiru od nedostatka kiseonika. Tako počinje biološka smrt. U slučaju kliničke smrti moguća je reanimacija i vraćanje u život, ali u slučaju biološke smrti, ništa ne može da se učini.
4. Reanimacija nije tako efikasna kao u seriji
Popularne TV serije mogu da dovedu u zabludu o efikasnosti kardiopulmonalne reanimacije. Prema studiji objavljenoj u Emergency Medicine Journal, 95 odsto od 500 pacijenata u odeljenjima za hitne slučajeve baziralo je većinu svog znanja na onome što su videli u televizijskim programima. Pored toga, više od polovine ispitanika veruje da je uspešnost reanimacije čak 75 odsto. Nažalost, istina je drugačija, posebno kod ljudi sa hroničnim bolestima. Stopa preživljavanja nakon reanimacije u slučaju srčanog zastoja van bolnice je samo 12 odsto, a u slučaju kliničke smrti u bolnici od 24 do 40 odsto.
5. Sluh je poslednje aktivno čulo
Sluh može da bude poslednje čulo koje ostaje aktivno pre smrti. Studija objavljena u Scentific Reports pokazala je da su slušni sistemi pacijenata reagovali slično kao i slušni sistemi mladih nekoliko sati pre kraja života. Stoga, lekari i medicinsko osoblje podstiču ljude da razgovaraju i podele svoja razmišljanja, ljubav i podršku sa najmilijima koji umiru.
6. Prirodno opuštanje tela
Smrt je povezana, između ostalog, sa prestankom rada mozga. Kada se to dogodi, mozak prestaje da šalje signale svim ćelijama tela. Nakon smrti, kada mozak prestane da šalje signale mišićima, može doći do nekontrolisanog mokrenja ili defekacije.
7. Morfijum za ublažavanje bolova
Morfijum se koristi kod umirućih pacijenata samo da ublaži bol i nelagodu na kraju života, a ne da ubrza smrt. Kada ljudi umru, krvni pritisak opada, što ometa transport kiseonika do ćelija. Telo reaguje povećanjem brzine disanja, a doktori to zovu "gladovanje u vazduhu". To je bolno, a odgovarajuća doza morfijuma ublažava osećaj "vazdušne gladi" i omogućava umirućem da diše mirnije.
8. Delovi tela žive i nakon smrti
Nakon moždane smrti, drugi organi i bakterije u telu nastavljaju da funkcionišu neko vreme kao deo prirodnog procesa propadanja. Žive bakterije prisutne u crevima igraju važnu ulogu u procesu razgradnje. Snažan "miris smrti" može da se zadrži u prostoriji u kojoj je osoba umrla čak i pre nekoliko desetina minuta.
9. U trenutku smrti život prolazi pred očima
Koncept života koji prolazi pred očima umiruće osobe može da ima naučnu osnovu. Istraživanja su pokazala da moždana aktivnost povezana sa pamćenjem može da se poveća u poslednjim trenucima života. Istraživači su 2022. objavili rad o slučaju umirućeg čoveka koji je očigledno doživeo iznenadni "bljesak" sećanja samo nekoliko sekundi pre nego što mu je srce stalo.
Lekari su uradili skeniranje mozga 87-godišnjem muškarcu koji je bio u bolnici nakon pada. Nesreća je izazvala krvarenje u mozgu i muškarac je preminuo od srčanog udara. Skeniranje mozga je nastavljeno nakon što je pacijentu stalo srce. Skeniranje pokazuje "nalet aktivnosti moždanih talasa u vezi sa pamćenjem i snovima" koji traje oko 30 sekundi. Naučnici pretpostavljaju da bi ovaj "bljesak aktivnosti" mogao da bude povezan sa sećanjima koja se ponovo stvaraju pre smrti.
10. Svest posle smrti
Postoje istraživanja koja pokazuju da određeni stepen svesti može da opstane čak i nakon srčanog zastoja. Neki pacijenti se sećaju događaja tokom reanimacije. Studija, koja je uključivala više od 550 pacijenata iz bolnica u Velikoj Britaniji i SAD-a koji su imali CPR nakon srčanog zastoja, otkrila je da se manje od 10 odsto pacijenata oporavilo, ali od tih preživelih, 4 od 10 se setilo određenog stepena svesti tokom reanimacije.
BONUS VIDEO: