Kada sunce sija, sve što želimo je čaša vode, po mogućstvu napunjena do vrha kockicama leda. Međutim, ovo nije najbolja ideja. Nakon pijenja ledene vode, može doći do nekoliko fizioloških reakcija. Jedan od najozbiljnijih problema je sužavanje krvnih sudova, što potencijalno može negativno da utiče na cirkulaciju krvi. Sužavanje krvnih sudova može da bude posebno problematično za ljude sa bolestima cirkulatornog sistema, jer dodatno opterećuje srce.
Još jedno važno razmatranje je uticaj na varenje. Hladna voda može da prouzrokuje da se masti u hrani stvrdnu, što ih čini teže svarljivim. Ovaj proces često dovodi do lošeg varenja i nelagodnosti jer se telo bori da preradi masti. Nagla promena temperature hladne vode stoga može da šokira sistem za varenje, što može da izazove grčeve u stomaku.
Takođe ne zaboravimo da pijenje ledeno hladne vode leti može da izazove bol u grlu, koji je podjednako čest u letnjim mesecima kao i zimi.
Ledeno hladna voda ne hidrira?
Nažalost, hladna voda može da uspori proces hidratacije. Vaše telo mora da koristi energiju da bi podiglo temperaturu, što može da odloži apsorpciju tečnosti. U sezoni kada je održavanje hidratacije ključno, ovo odlaganje može da bude kontraproduktivno.
Najbolja pića za vruće vreme
Leti se najviše preporučuje piti vodu na sobnoj temperaturi ili samo blago ohlađenu, jer je blaža za telo, podstiče pravilnu hidrataciju i podržava proces varenja. Takođe, ne zaboravimo da vodimo računa o redovnoj hidrataciji, u odgovarajućim intervalima, čak i ako ne osećamo žeđ. Ovo će svakako sprečiti dehidraciju. Ljudi koji su fizički aktivni i/ili provode puno vremena napolju, trebalo bi da dodaju so u vodu kako bi sprečili gubitak vrednih elektrolita.
U vrućim danima, takođe je važno povećati unos voća i povrća koje sadrži puno vode. Krastavci i lubenica ne samo da će vas osvežiti, već će vašem telu obezbediti i potrebne vitamine i minerale.
Dobre prakse u vrućim vremenskim uslovima
U vrelim danima nije bitna samo hidratacija. U nastavku su navedene najvažnije prakse koje vredi primenjivati tokom leta:
- kontrola vazduha u kući (maks. 32 stepena Celzijusa tokom dana, maks. 24 stepena Celzijusa noću)
- provetravavanje kuće kada je spoljašnja temperatura niža
- zatvaranje i pokrivanje prozora - odnosi se i na klimatizovane sobe
- isključivanje svetla i električnih uređaja, ako je moguće
- izbegavanje preteranog naprezanja tokom bilo kakve fizičke aktivnosti
- provođenje najmanje 2-3 sata dnevno u hladnim prostorijama (npr. javne zgrade)
- hlađenje tela (hladni tuševi, hladne obloge, prozračna odeća, pokrivala za glavu)
- upotreba krema za sunčanje
- čuvanje lekova na 25 stepeni Celzijusa ili u frižideru - u ovom slučaju je najbolje pročitati uputstvo koje se nalazi u pakovanju preparata
BONUS VIDEO: