- Infarkt miokarda sve češće pogađa osobe mlađe od 40 godina.
- Nezdrav način života, stres i gojaznost predstavljaju ključne faktore rizika.
- Stručnjaci upozoravaju da su prevencija i rano prepoznavanje simptoma od presudnog značaja.
Infarkt miokarda, kao i druge kardiovaskularne bolesti, već duži niz godina ne smatra se isključivo oboljenjem starije populacije. Međutim, kontinuirano pomeranje starosne granice ka mlađim uzrastima predstavlja sve izraženiji i zabrinjavajući javnozdravstveni problem.
Alarmantni epidemiološki podaci ukazuju na porast učestalosti akutnog koronarnog sindroma među osobama starosti između 35 i 40 godina, ali i kod još mlađih pacijenata. Nedavni slučaj infarkta miokarda kod muškarca starog svega 26 godina dodatno apeluje na pojačanu prevenciju i rano prepoznavanje kardiovaskularnih faktora rizika.
Lekari beogradske Hitne pomoći dobili su zabrinjavajući poziv kada je jedna Beograđanka prijavila tegobe svog tridesetšestogodišnjeg sina, koje su se manifestovale bolom u grudima. Posebnu zabrinutost izazvala je činjenica da je ista osoba već imala slično iskustvo u porodici, s obzirom na to da je njen mlađi sin, u dobi od svega 26 godina, prethodno preboleo infarkt miokarda.
Kako objašnjava doktorka Biserka Obradović za "Blic", to nije samo slučaj kod nas. Vršena su i ispitivanja u SAD i otprilike 0,3 odsto Amerikanaca od 18 do 44 godina starosti, imalo je srčani udar 2019. godine, a prošle godine, posle pet godina, taj broj porastao na 0,5 odsto, što lekari u SAD opisuju kao "crveni alarm".
Postoji nekoliko faktora
Prema rečima doktorke Obradović, postoji nekoliko faktora zašto dolazi do srčanih oboljenja i infarkta. Ključan je nezdrav način života, koji uključuje:
- nepravilnu ishranu koja je bogata zasićenim mastima, šećerima i prerađenim namirnicama. Takođe, mladi ne obraćaju pažnju na kvalitet hrane, izbore koje prave i na vreme kada konzumiraju hranu.
- stres, anksioznost, depresiju
- fizičku neaktivnost
- povećanu konzumaciju alkohola, droga, energetskih pića i cigareta
- genetsku predispoziciju
- gojaznost
"Vrlo bitno je i mentalno zdravlje, stres, anksioznost. Sve više mladih je depresivno i sve to i te kako može da utiče na srčano zdravlje. Povezanost između mentalnog i fizičkog zdravlja se zanemaruje", objašnjava dr Obradović.
Posebno se ističe gojaznost kao faktor
Takođe, nešto što se posebno ističe među faktorima rizika od infarkta, jeste gojaznost.
"U Srbiji je 57 odsto populacije prekomerno, a 24 odsto gojazno. Ako idemo ovim trendom, smatra se da ćemo 2030. godine imati preko tri miliona gojaznih u Srbiji. Gojaznost je jedan od ključnih rizika kardiovaskularnih bolesti. Takođe, povećava se i broj dijabetičara", navodi doktorka koja savetuje šetnju kao vid prevencije.
"Ako dnevno napravite više od 4.000 koraka, na svakih 1.000 koraka smanjuje se za 15 odsto rizik od srčanih udara. Dovoljno je da dnevno pređemo 2.300 koraka", objašnjava.
Povezanost korone i srčanih oboljenja
Kada je reč o povezanosti korone sa srčanim oboljenjima, prema rečima dr Biserke Obradović, virus je za sobom doneo dosta trombova. Naslage na zidovima krvnih sudova kod mnogih je ostao i to je pretnja za nastanak infarkta.
"Povećan pritisak se ponaša kao kad jedna nabujala reka nosi sve pred sa sobom. Mladi obično ne vode računa o svom krvnom pritisku i ne mere, skloni su da piju lekove protiv bolova i glavobolje. Nikada se ne piju lekovi protiv bolova ako ne znamo koji je uzročnik tog bola. Zatim, odu u teretanu, imaju veće opterećenje, a pogotovo ako im nisu dobri krvni sudovi, može doći do tromba, a zatim do infarkta", objašnjava doktorka.
BONUS VIDEO:
(MONDO)