Alergije su sve češći zdravstveni problem, a mnogi se pitaju kako nastaju, kako ih razlikovati od prehlade i da li dugotrajna upotreba lekova protiv alergije može da oslabi imunitet. O tim temama govorila je dr Aleksandra Vojvodić u emisiji "Žena za sva vremena" na televiziji K1.
Kako nastaje alergijska reakcija?
Kako je objasnila dr Vojvodić, kod osoba koje su alergične, organizam polen prepoznaje kao stranu supstancu i pokreće odbrambenu reakciju.
"Naš organizam polen prepoznaje kao strano telo, slično virusu ili bakteriji, ali na njega reaguje pogrešno. Tada se stvaraju IgE antitela koja se vezuju za mastocite - ćelije koje oslobađaju histamin. Kada ponovo dođemo u kontakt sa polenom, dolazi do oslobađanja histamina i drugih medijatora", rekla je doktorka.
Histamin je glavni uzrok simptoma alergije. On dovodi do oticanja sluzokože nosa, zapušenosti, pojačanog sekreta i kijanja.
"Sluznica nosa otekne, javlja se zapušen nos, a organizam počinje da stvara više sekreta kako bi 'isprao' polen. Nervni završeci se stimulišu i dolazi do refleksa kijanja, često u napadima, jer telo pokušava da izbaci alergen poput polena, kućne prašine ili grinja", objasnila je dr Vojvodić.
Razlika između alergije i prehlade
Mnogi simptomi alergije liče na prehladu, ali postoje jasne razlike.
"Kod virusnih infekcija simptomi se razvijaju postepeno. Javljaju se malaksalost, povišena temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima. Sekret iz nosa je u početku providan, ali kasnije može da promeni boju ako se razvije bakterijska infekcija", rekla je doktorka.
Kod alergija, međutim, nema temperature niti opšte slabosti.
"Alergije se javljaju u periodu polinacije i mogu da traju mesecima. Nema malaksalosti ni bolova u mišićima i zglobovima. Takođe, simptomi se brzo smanjuju nakon uzimanja antihistaminika, što se kod virusnih infekcija ne dešava", rekla je dr Vojvodić.
Da li su alergije znak jakog imuniteta?
Postoji mišljenje da su alergije zapravo znak snažnog imuniteta.
"Donekle je to tačno. Naš imunski sistem evolutivno je stvoren da funkcioniše u okruženju punom bakterija, gljivica i virusa. Potrebno je da 'trenira'. Danas živimo previše sterilno, kao pod staklenim zvonom", navela je doktorka.
Zašto sve više ljudi razvija alergije?
Sve više ljudi razvija alergije, često i u odraslom dobu, iako ranije nisu imali nikakve tegobe.
"Dolazi do tzv. 'prelivanja čaše'. Dugotrajna izloženost alergenima, zagađenje vazduha i povećana koncentracija ugljen-dioksida oštećuju sluzokožu i omogućavaju lakši prodor alergena. Tada dolazi do senzibilizacije i pojave alergije kod osoba koje ranije nisu bile alergične", objasnila je dr Vojvodić.
Na pojavu alergija dodatno utiču stres, hronična iscrpljenost, nedostatak sna, neuredan način života i neke nedovoljno izlečene virusne infekcije.
Da li antihistaminici slabe imunitet?
Jedna od najčešćih dilema jeste da li lekovi protiv alergije mogu da oslabe imuni sistem.
"Antihistaminici ne utiču na imunitet. Oni samo blokiraju receptore za histamin, odnosno mesto na koje se histamin vezuje. Histamin je i dalje prisutan u organizmu, ali ne može da izazove simptome alergije", rekla je doktorka.
Prema njenim rečima, savremeni antihistaminici imaju minimalne neželjene efekte.
"Postoje starije generacije lekova koje mogu da izazovu pospanost, ali novije, nesedativne generacije ne prolaze krvno-moždanu barijeru. Zato ne utiču na receptore u mozgu, već deluju na receptore u ostatku organizma i sprečavaju alergijske reakcije na koži, u respiratornom, digestivnom i kardiovaskularnom sistemu, bez značajnih nuspojava", rekla je dr Vojvodić.
Zašto je važno lečiti alergije?
U pojedinim slučajevima potrebna je dugotrajna terapija antihistaminicima.
"Kod atopijskog dermatitisa i hronične urtikarije antihistaminici se koriste dugotrajno. Osobe koje su alergične na ambroziju treba da ih uzimaju tokom cele sezone polinacije, jer je zapaljenje koje izaziva ambrozija štetnije od same terapije", naglasila je doktorka.
Ako se alergija ne leči, može doći do razvoja tzv. atopijskog marša.
"Na primer, kod deteta koje razvije atopijski dermatitis, bolest može kasnije preći u alergijski rinitis, a potom i u astmu. Zato je naš cilj da na vreme otkrijemo uzrok i sprečimo taj razvoj", kazala je dr Aleksandra Vojvodić.
Preporuke za osobe koje pate od alergija
Dr Aleksandra Vojvodić dala je i nekoliko praktičnih saveta koji mogu da pomognu osobama koje pate od sezonskih alergija da ublaže simptome i smanje kontakt sa alergenima.
"Preporučuje se da prozori budu zatvoreni između 5 i 10 časova ujutru, jer je tada koncentracija polena u vazduhu najveća. Prostorije je najbolje provetravati između ponoći i 4 sata ujutru, kao i nakon kiše, kada je koncentracija polena znatno manja", istakla je doktorka.
Kada je reč o korišćenju klima-uređaja, oni mogu biti korisni, ali samo ako se pravilno održavaju.
"Klima-uređaji mogu biti dobra pomoć osobama sa alergijama, ali je važno da imaju HEPA filter i da se redovno održavaju i čiste. U suprotnom, u njima se mogu nakupiti gljivice i buđ, pa umesto da pomažu, mogu da postanu dodatni izvor alergena", kazala je dr Aleksandra Vojvodić i dodala:
"Odeća zadržava polen, zato je preporuka čim se uđe u kuću da se odeća skine, stavi u mašinu i da se ode pod tuš. Imuno terapija je takođe za preporuku", zaključila je.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)