Evropa se bori sa ekstremno visokim temperaturama. Francuska je preventivno zatvorila pojedine škole i fakultete, uz zabranu konzumiranja alkohola na javnim mestima. Kako se ponašati u takvim uslovima, šta jesti i piti, a na koji način sačuvati srce, otkrile su u emisiji "Uranak" na televiziji K1 Branka Mirković, nutricionistkinja i dr Snežana Bašić, kardiolog.
Nutricionistkinja Branka Mirković upozorila je da određene navike tokom vrelih dana mogu da budu kontraproduktivne.
"Alkohol nas greje jer širi krvne sudove, zbog čega nam postaje još toplije. Kafa je diuretik, što znači da nas dehidrira. Tokom vrelih dana to treba izbaciti, baš kao i energetska pića, hladna gazirana pića i sladolede, jer naš organizam, da bi takve namirnice 'obradio', mora da stvori dodatnu toplotu", objasnila je Mirković.
Dodala je i da nam hladni napici pružaju osećaj svežine od svega petnaestak minuta, nakon čega nam je ponovo vruće.
"Ujutru je najbolje popiti mlaku limunadu sa malo soli. Time u organizam unosite kalijum i održavate stabilnu telesnu temperaturu. Tada ne postoji onaj osećaj 'toplo-hladno', već organizam ostaje u ravnoteži", savetovala je nutricionistkinja.
Kada su temperature visoke, ishrana treba da bude lagana i funkcionalna.
"Treba jesti mnogo povrća i salata. Teška hrana dodatno opterećuje organizam. Za doručak je idealan krastavac uz malo zeleniša i jaje. Cilj je da ne opteretimo varenje, već da telu pomognemo da funkcioniše. Za ručak su odlični biljni proteini, poput barenog pasulja ili sočiva uz puno povrća, dok za večeru obavezno treba uneti protein, najbolje ribu sa povrćem", preporučila je Branka Mirković.
Srce ima "svoj mozak"
Dr Snežana Bašić, kardiolog, istakla je da vrućina direktno deluje na krvne sudove, ali da je reakcija organizma mnogo kompleksnija nego što mislimo.
"Krvni sudovi imaju mnoštvo receptora koji mozgu šalju informacije. Najnovija istraživanja pokazuju da srce sadrži 40.000 neurona, što znači da ono ima 'sopstveni mozak' i obrađuje informacije koje donosi krvotok. Kada nastupi tropski talas, srce reaguje tako što pokušava da očuva krvni pritisak i dotok krvi. Da biste pomogli sebi, tečnost morate da uzimate kontinuirano. Pomalo, ali stalno", rekla je dr Bašić.
Ona je upozorila i na opasnost od naglog rashlađivanja.
"Kod zdravih osoba neće se desiti ništa drastično, ali kod ljudi sa kardiovaskularnim problemima, nagli unos hladne vode ili izlazak iz hladnog u topao prostor može da izazove spazam. Kod pacijenata sa anginom pektoris, kruti krvni sudovi se teško šire i skupljaju, što dovodi do pada pritiska i kolapsa. Zato je izuzetno važno da pacijenti sa srčanim problemima izbegavaju izlaske između 11 i 18 časova".
Takođe, doktorka je podsetila da je leti gubitak elektrolita putem znojenja veliki, posebno gubitak magnezijuma, koji je ključan za rad srca. Hipertoničarima je savetovala konsultaciju sa lekarom o eventualnom smanjenju jutarnje doze lekova za pritisak tokom vrelih dana.
Preventiva je ključna
Dr Bašić je istakla da smo već svedoci slučajeva infarkta i kolapsa, čak i kod onih koji ranije nisu imali srčanih tegoba.
"Najveći neprijatelj srca je visok krvni pritisak, uz masnoće, šećer i fizičku neaktivnost. Važno je naglasiti da kućni poslovi nisu fizička aktivnost. Mora se vežbati, jer telo bez muskulature slabi, a sa njim slabi i srce. Oni koji nemaju srčanih tegoba, trebalo bi da obave preventivni pregled i ultrazvuk srca. Mnogi mladi ljudi imaju lošu kontraktilnost srčanog mišića, a to se jedino vidi na ultrazvuku", kazala je dr Snežana Bašić.
Kako da prepoznate suptilne signale koje vam srce šalje?
Mnogi ljudi često zanemaruju rane simptome srčanih problema, pripisujući ih nedostatku kondicije ili umoru. Dr Bašić je objasnila kako da napravite razliku.
"Simptomi često liče na običan nedostatak kondicije i to, zapravo, ne možete sa sigurnošću da razlučite dok ne odete na kardiološki pregled. Ako osetite da nemate snage, da se brzo zamarate čim izađete na prvi ili drugi sprat i ostajete bez daha, moguće je da je problem u tome što ne vežbate. Međutim, prvo proverite srce", naglasila je doktorka.
Ona je dodala da, čak i ako verujete da ste samo "ispali iz forme", ne treba da rizikujete.
Zašto je voda ključ zdravlja?
Doktorka Bašić je naglasila da je adekvatan unos tečnosti jedan od najvažnijih faktora za očuvanje organizma, a posebno ukazuje na problem nedovoljnog unosa vode kod žena.
"Mnoge žene imaju naviku da popiju tek jednu čašu vode za ceo dan, što je drastično malo. Zbog hronične dehidracije, koža im brže stari u odnosu na muškarce. Suština je u tome da se unosi dovoljno vode. Dve litre dnevno nije prevelika količina, već minimum koji je našem telu neophodan. To je od presudne važnosti za ceo organizam, a u ovim vrelim mesecima, ta količina je preporučljiva čak i za bubrežne bolesnike", zaključila je doktorka.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)