Ranije se leti boravilo na suncu bez ikakve zaštite i nije postojala razvijena svest o tome koliko UV zraci mogu da utiču na zdravlje kože. Umesto krema, koristili su se hlad, voda i povremeno sklanjanje sa jakog sunca, dok su opekotine od sunca bile uobičajena pojava, a ne razlog za ozbiljnu zabrinutost.
Razlog za tu razliku nije samo u tome što su ljudi nekada bili nemarniji. Pre svega, znanje o dugoročnim posledicama izlaganja suncu bilo je mnogo ograničenije nego danas.
Danas se zna da ultraljubičasto zračenje oštećuje DNK ćelija kože, povećava rizik od melanoma i drugih oblika raka kože, ubrzava starenje kože i može da šteti očima i imunološkom sistemu, piše Nova. Nekada su se opekotine od sunca doživljavale kao neprijatna, ali prolazna posledica letovanja. Danas se zna da se oštećenja sabiraju tokom života.
Važan razlog je i promena odnosa prema preplanulom tenu. U prvoj polovini 20. veka, a zatim naročito posle Drugog svetskog rata, taman ten je postao simbol odmora, zdravlja, slobodnog vremena i boljeg životnog standarda. Letovanje je postajalo dostupnije širem broju ljudi, a povratak sa mora bez boje često se smatrao gotovo neuspelim odmorom.
U takvoj kulturi krema za sunčanje nije imala istu ulogu kao danas. Mnogi proizvodi služili su više da produže boravak na suncu i pomognu tamnjenje nego da spreče oštećenje kože.
I sama tehnologija zaštitnih krema bila je drugačija. Moderni proizvodi sa jasno označenim SPF faktorom razvijali su se postepeno. Koncept zaštitnog faktora počeo je da ulazi u širu upotrebu tokom šezdesetih, a potražnja za takvim proizvodima rasla je tek kasnije. U sedamdesetim i osamdesetim godinama kreme za sunčanje postaju prisutnije, ali tek poslednjih decenija javnost mnogo bolje razume razliku između UVA i UVB zraka, potrebu za širokospektralnom zaštitom i pravilno nanošenje kreme.
Još jedna velika razlika jeste javno zdravstvo. Danas se o UV indeksu govori u vremenskim prognozama, aplikacijama i zdravstvenim preporukama. Ljudi dobijaju jasna upozorenja kada je zračenje visoko i kada treba izbegavati sunce. Takav sistem upozoravanja nije postojao u vreme kada su mnogi letovali šezdesetih i sedamdesetih godina. UV indeks kao javnozdravstveni alat razvijao se tek krajem 20. veka, a ozbiljne kampanje o zaštiti od sunca postale su mnogo vidljivije kasnije.
Pitanje da li je danas sunčevo zračenje jače nego ranije zahteva oprezan odgovor. Nije tačno reći da je svuda i uvek zračenje danas jednostavno jače nego pre 50 ili 60 godina. Međutim, jeste tačno da je oštećenje ozonskog omotača povećalo prodiranje UVB zračenja do Zemljine površine, a UVB je posebno važan jer direktno oštećuje DNK i povezan je sa rakom kože. Zbog toga su od osamdesetih i devedesetih godina upozorenja o suncu postala mnogo ozbiljnija.
Dobra vest je da se ozonski omotač oporavlja zahvaljujući Montrealskom protokolu, međunarodnom sporazumu kojim su ograničene supstance koje uništavaju ozon. Ipak, taj oporavak je spor, a zdravstvene posledice ranijeg izlaganja suncu vide se decenijama kasnije. Rak kože često je rezultat kumulativnog oštećenja, što znači da se rizik gradi tokom života, od detinjstva nadalje.
Klimatske promene dodatno komplikuju priču. Više temperature ne znače automatski da je UV zračenje uvek jače, ali mogu da utiču na ponašanje ljudi. Kada su leta duža, topliji dani češći, a boravak napolju duži, raste i ukupno vreme izlaganja suncu. To znači da rizik može da bude veći čak i kada sama jačina UV zračenja nije dramatično promenjena. Drugim rečima, problem nije samo u atmosferi, već i u načinu života.
Zato se danas krema za sunčanje koristi mnogo češće nego ranije. Ne zato što je sunce nekada bilo bezopasno, već zato što ljudi tada nisu imali isto znanje, iste proizvode, iste javne kampanje niti istu svest o dugoročnim posledicama. Ono što je nekada izgledalo kao normalan deo letovanja, nekoliko sati prženja na plaži da bi se dobila boja, danas se posmatra kao ozbiljan faktor rizika.
Najtačniji zaključak bio bi sledeći: ljudi šezdesetih i sedamdesetih nisu manje koristili zaštitu zato što im zaštita nije bila potrebna, već zato što opasnost nije bila dovoljno poznata, proizvodi nisu bili razvijeni kao danas, a društveni ideal bio je preplanulost, ne prevencija. Danas se krema za sunčanje više koristi zato što nauka jasnije pokazuje posledice UV zračenja, zato što postoje bolji preparati i zato što javno zdravstvo mnogo snažnije upozorava na rizike.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Nova/MONDO)