- Oko 80 učenika iz Novog Sada dobilo je stomačne tegobe na Divčibarama, a u hotelu gde su boravili utvrđeni su loši sanitarno-higijenski uslovi u kuhinji.
- Zdravstvene ustanove sumnjaju na virusni gastroenteritis, ali izvor i put prenošenja infekcije još nisu potvrđeni.
- Najčešći simptomi su mučnina, povraćanje, proliv i bolovi u stomaku, a oporavak kod norovirusa obično traje jedan do tri dana.
Oko 80 učenika Osnovne škole "Žarko Zrenjanin" iz Novog Sada dobilo je stomačne tegobe tokom rekreativne nastave na Divčibarama, a deca su nakon povratka kući upućena na kućno lečenje. Tokom epidemiološkog nadzora u hotelu "Heba", u kojem su učenici boravili, utvrđeni su nezadovoljavajući sanitarno-higijenski uslovi u kuhinjskom delu objekta. Ipak, izvor i put prenošenja infekcije još nisu potvrđeni, a nadležne zdravstvene ustanove sumnjaju na virusni gastroenteritis, poznatiji kao stomačni virus.
Stomačne infekcije mogu brzo da se prošire u kolektivima, naročito među decom koja borave u zajedničkim prostorijama i koriste iste toalete. Zato je važno da se zna kako se prenose, koji simptomi ukazuju na infekciju, koliko bolest traje i u kojim situacijama je neophodno potražiti lekarsku pomoć.
Koji su simptomi stomačnog virusa?
Stomačni virus, odnosno virusni gastroenteritis, predstavlja infekciju probavnog sistema koja izaziva upalu želuca i creva. Tegobe mogu da se pojave naglo, a njihov intenzitet razlikuje se od osobe do osobe.
Najčešći simptomi su:
- mučnina,
- povraćanje,
- proliv,
- bolovi i grčevi u stomaku,
- povišena telesna temperatura,
- glavobolja i
- malaksalost.
Ne moraju svi simptomi da se jave istovremeno. Kod nekih osoba dominiraju povraćanje i mučnina, dok druge imaju učestale, retke stolice i grčeve u stomaku. Povišena temperatura može da se pojavi, ali nije obavezna. Upravo su povraćanje, bolovi u stomaku i malaksalost zabeleženi kod učenika koji su se razboleli tokom boravka na Divčibarama. Ipak, slični simptomi mogu da se jave i kod bakterijskih infekcija ili trovanja hranom, pa samo na osnovu kliničke slike ne može sa sigurnošću da se utvrdi uzrok.
Šta izaziva stomačni virus?
Virusni gastroenteritis mogu da izazovu različiti virusi, među kojima su najpoznatiji norovirus i rotavirus, ali i pojedini adenovirusi i sapovirusi. Norovirus je jedan od čestih uzročnika epidemija gastroenteritisa u kolektivima. Veoma je zarazan, a za infekciju može da bude dovoljna i mala količina virusnih čestica.
Gastroentertitis i trovanje hranom nisu isto. Iako oba stanja mogu da izazovu mučninu, povraćanje, proliv i bolove u stomaku, trovanje može da bude posledica bakterija ili njihovih toksina u kontaminiranoj hrani. Ni činjenica da se više osoba razbolelo nakon boravka na istom mestu sama po sebi ne potvrđuje koji je uzročnik odgovoran.
U slučaju sa Divčibara, epidemiološko istraživanje je u toku, pa se konačan zaključak o uzroku ne može da se donese dok se ne prikupe potrebni podaci.
Kako se stomačni virus prenosi?
Stomačni virusi najčešće se prenose fekalno-oralnim putem, odnosno kada virus iz stolice zaražene osobe dospe u usta druge osobe. To se događa preko neopranih ruku, kontaminirane hrane i vode, kao i predmeta i površina koje je dodirivala zaražena osoba. Rizik od infekcije povećava se u kolektivima, jer deca i odrasli koriste zajedničke toalete, dodiruju iste kvake, stolove i druge površine, a ponekad ne operu ruke dovoljno temeljno.
Kod norovirusa, virusne čestice mogu da dospeju u okolinu i tokom povraćanja, kontaminirajući okolne površine i predmete. Zbog toga je važno da se pravilno očisti i dezinfikuje prostor u kojem je boravila osoba sa simptomima. Loši higijenski uslovi mogu da doprinesu širenju infekcije, ali u konkretnom slučaju na Divčibarama još nije potvrđeno na koji način je došlo do obolevanja.
Posle koliko vremena se javljaju simptomi?
Vreme od infekcije do pojave prvih simptoma naziva se inkubacioni period i zavisi od uzročnika. Kod norovirusa simptomi se najčešće javljaju od 12 do 48 sati nakon izlaganja virusu. Bolest tada može da počne iznenada, pojavom mučnine, povraćanja, proliva i grčeva u stomaku. Zbog kratkog inkubacionog perioda, više osoba koje su boravile u istom prostoru može da razvije tegobe u relativno kratkom vremenu. Ipak, vreme pojave simptoma nije dovoljno da bi se pouzdano utvrdilo da li je reč o norovirusu ili drugom uzročniku.
Trajanje infekcije zavisi od vrste virusa, uzrasta i opšteg zdravstvenog stanja obolele osobe. Kod norovirusne infekcije većina ljudi se oporavi u roku od jednog do tri dana. Kod drugih uzročnika, međutim, proliv može da traje duže.
Iako se simptomi povuku, osoba još neko vreme može da izlučuje virus i prenosi infekciju. Kod norovirusa virus može biti prisutan u stolici dve nedelje ili duže nakon oporavka, zbog čega je važno da se nastavi sa pojačanom higijenom i nakon prestanka tegoba.
Kako se leči stomačni virus?
Kod većine virusnih infekcija probavnog sistema ne postoji specifičan lek koji uklanja sam virus. Lečenje se zato prvenstveno zasniva na nadoknadi tečnosti i elektrolita, odmoru i ublažavanju simptoma. Najveći rizik predstavlja dehidratacija, odnosno gubitak tečnosti usled povraćanja i proliva. Ona je posebno opasna kod male dece, starijih osoba i ljudi sa hroničnim bolestima.
Tokom oporavka važno je:
- da pijete tečnost u malim, čestim gutljajima, posebno ako je prisutna mučnina;
- da koristite rastvore za oralnu rehidrataciju kada su gubici tečnosti izraženiji, uz savet farmaceuta ili lekara;
- postepeno se vraćate uobičajenoj ishrani čim osetite da možete opet da jedete;
- odmarate se i pratite intenzitet simptoma;
- izbegavate samoinicijativno uzimanje antibiotika, koji ne deluju na viruse.
Ako osoba ne može da zadrži tečnost zbog učestalog povraćanja, neophodno je da potražite lekarsku pomoć. Lekar će da proceni da li je potrebna dodatna terapija.
Kada stomačni virus može da bude opasan?
Većina ljudi oporavi se bez ozbiljnih posledica, ali dehidratacija može da zahteva hitno lečenje. Zbog toga nije dobro da se se simptomi koji ukazuju na pogoršanje stanja zanemaruju. Posebnu pažnju treba da obratite na veoma retko mokrenje, tamnu mokraću, suva usta, izraženu žeđ, vrtoglavicu, neuobičajenu pospanost i nemogućnost zadržavanja tečnosti.
Krv u stolici ili povraćenom sadržaju, jak bol u stomaku, konfuzija ili naglo pogoršanje opšteg stanja takođe su razlozi za hitnu medicinsku procenu. Kod dece je važno da pratite koliko često mokre, da li imaju suze dok plaču, da li su im usta suva i da li su neuobičajeno pospana ili malaksala. Ako se pojave znaci dehidratacije, roditelji treba da se obrate pedijatru bez odlaganja.
Kako sprečiti širenje stomačnog virusa?
Pranje ruku sapunom i vodom jedna je od najvažnijih mera zaštite. Ruke treba temeljno da perete nakon korišćenja toaleta, menjanja pelena i pre pripreme ili konzumiranja hrane. Važno je i redovno čišćenje toaleta, kvaka, slavina i drugih površina koje se često dodiruju, kao i bezbedno rukovanje hranom i korišćenje zdravstveno ispravne vode.
Osoba koja ima povraćanje ili proliv trebalo bi da ostane kod kuće, izbegava pripremu hrane za druge i ne vraća se u školu ili na posao najmanje 48 sati nakon prestanka simptoma, osim ako nadležni lekar ili epidemiološka služba ne daju drugačije uputstvo. Kod norovirusa zaraznost može da traje i duže, zbog čega higijenske mere treba nastaviti i nakon oporavka.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)