- Broj moždanih udara raste kod mlađih od 40 i 55 godina, dok kod starijih beleži pad. Više od 90 odsto slučajeva povezano je sa faktorima koje možemo da kontrolišemo: pritisak, gojaznost, dijabetes, sedentarni život i loše navike.
- Lekari upozoravaju da se simptomi kod mladih često pogrešno tumače kao premor, migrena ili mamurluk. Posebno su sumnjivi vrtoglavica, gubitak ravnoteže, bol u vratu i zamagljen vid, a terapija mora da se primi u roku od 4,5 sata.
Godinama je vladalo uverenje da je šlog rezervisan isključivo za bake i deke. Međutim, lekari širom sveta pale crveni alarm: dok se kod starije populacije beleži pad slučajeva, broj moždanih udara među ljudima u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama naglo raste.
Samo tokom jedne godine gotovo 2,8 miliona ljudi mlađih od 55 godina doživelo je moždani udar. Procene stručnjaka upozoravaju da će stopa ishemijskog udara (izazvanog krvnim ugruškom) kod osoba starosti od 20 do 39 godina skočiti za čak 12 odsto.
Gde tačno grešimo i zašto nam tela otkazuju pre četrdesete?
Tihe ubice koje ne bole: Čak 92% uzroka možemo sami da sprečimo
Međunarodna istraživanja pokazuju frapantan podatak - više od 90 odsto moždanih udara kod mlađih od 55 godina izazvano je faktorima koje možemo da kontrolišemo:
- Pritisak iznad normale: Glavni krivac za skoro polovinu svih udara u ovoj grupi. Mladi ga retko mere jer "ništa ne osećaju".
- Fizička pasivnost: Više od osam sati sedenja bez treninga i šetnje odgovorno je za trećinu slučajeva.
- Dijabetes i gojaznost: Osobe mlađe od 55 sa dijabetesom imaju čak 3,5 puta veći rizik od moždanog (ili mini-moždanog) udara, dok hipertenzija taj rizik povećava 2,5 puta.
- Nezdrava ishrana, cigarete, alkohol i hroničan stres: Sagorevanje na poslu (burnout), premor i psihoaktivne supstance sve češće direktno vode na odeljenje neurologije.
Ipak, lekare brine i to što oko polovine mladih pacijenata doživi udar bez prethodnih hroničnih bolesti. Naučnici zato sve češće upiru prst u aerozagađenje, autoimuna stanja i nagle vaskularne spazme usled ekstremnog stresa, piše The Independent.
Zašto ga kod mladih najčešće previde?
Najveći problem leži u zameni teza: kada mlađeg čoveka zaboli glava ili mu se zavrti u sobi, svi prvo posumnjaju na mamurluk, pad pritiska, naporan dan za ekranom ili migrenu.
Američke analize pokazuju da pacijenti između 18 i 44 godine najčešće bivaju otpušteni iz hitnih službi sa pogrešnom procenom. Kod mlađih udari češće pogađaju zadnji deo mozga, pa se ne javljaju odmah klasični znaci, već:
- iznenadna vrtoglavica i gubitak ravnoteže,
- jak, neobičan bol u vratu ili potiljku,
- duple slike ili zamagljen vid na jednom oku.
Čak i ako se tegobe povuku posle pola sata (što je znak tranzitornog napada ili mini-udara), šteta u krvnom sudu već postoji i potreban je hitan pregled.
Zlatno pravilo: Sat broji samo 4,5 sata
Ukoliko dođe do začepljenja krvnog suda, lek za razbijanje ugruška mora da se primi najkasnije u roku od četiri i po sata od prvih simptoma. Svaki minut preko toga znači nepovratan gubitak moždanih ćelija.
Godine u ličnoj karti više nisu nikakav štit od vaskularnih problema. Nemojte čekati pedeseti rođendan da prvi put izmerite pritisak i proverite holesterol - nekada je kontrola od pet minuta dovoljna da vas sačuva od posledica koje traju ceo život.
Bonus video: