Ljubitelji košarke u Srbiji koji su tek sada čuli za Marka Jagodića Kuridžu oduševljeni su borbenošću, energijom i igrom košarkaša koji je sanjao dres Srbije i kada su ga u Hrvatskoj pre osam godina pitali da li bi možda igrao za tamošnju. A tada ga ovde praktično niko nije znao.
Šira javnost u Srbiji prvi put je čula za njega kada je 2014. sa Cibonom napravio senzaciju i u Štark areni šokirao Crvenu zvezdu u polufinalu Fajnal-for ABA lige, a onda dan kasnije i Cedevitu. "Ima u Ciboni i jedan naš, srpski košarkaš", pričali su mnogi, misleći na Marka, koji je na Novom Beogradu ispisao istoriju ABA lige priredivši najveće iznenađenje, zajedno sa Dariom Šarićem i saigračima. Od tog trenutka, njegovu karijeru su malo više pratili u Srbiji, a prezime malo češće izgovarali.
U centar pažnje Marko je ponovo došao 2020, kada je došao u Crvenu zvezdu iz Primorske, tadašnjeg hita košarkaškog regiona. U crveno-belom je ostvario dečački san i uspeo da zaokruži filmsku epizodu karijere, tokom koje je počeo od druge srpske lige, pa završio u Evroligi. A sve to je samo sanjao devedesetih, tokom kojih se 1995. sa porodicom iselio iz Zadra i preselio u Požegu. Imao je samo osam godina i želju da se bavi košarkom, koju je ostvario igrajući za Spartak iz Subotice, Novi Sad, Čapljinu, Borac iz Banjaluke, Cibonu, Nimburk, Primorsku, Crvenu zvezdu, Budućnost prošle sezone... Ali sve to je ulepšao i potpuno zaokružio nastupajući u dresu reprezentacije, na Eurobasketu.
Dok ovih dana u Pragu igra kraj Nikole Jokića i Vasilija Micića, navijači skandiraju njegovo prezime, a to skandiranje rado prihvataju i oni koji gledaju utakmice na TV-u. Košarkaš čije je prezime postalo navijački refren "Jagodić-Kuridža" tako je učinio ponosnom porodicu koja godinama nosi nadimak "Kuridža", još od Markovog pretka Petra Jagodića, koji je 1704. godine u Dalmaciji pobunio Srbe da se bore protiv mletačke vlasti. Kuridža na turskom znači "neverni pop".
Kuridžina buna trajale je dve godine i tokom nje su se Srbi borili protiv mletačkih vlasti, koji su raspisali poreze na zemlju koju su uskoci oteli od Turaka. Uz to, počeli su da razoružavaju narod, uz pritisak Venecije da se narod pokatoliči. U takvim okolnostima Markov predak je podigao bunu, koja je slomljena na prevaru i posle koje je Petar Jagodić završio u zatvoru. Odslužio je kaznu od 40 godina iza rešetaka, izašao na svetlo i ostao istog trenutka slep. Ipak, ni u takvom stanju nije mu bilo dozvoljeno da se vrati kući, da se ne bi pamtilo njegovo ime i delo.
U intervjuu za MONDO, Marko je skromno govorio o poreklu i o svom pretku čije ime stoji u udžbenicima i romanima. "Svestan sam toga i drago mi je što je tako, što ima neko iza mene. Naša porodica je baš velika, svi imamo međusobno poštovanje i lepo je to. Lepo je i to što ja sada igram, pa će neko možda sutra reći da sam negde igrao i bio nešto. Sve što znam o pretku pročitao sam iz knjiga, video sam sve te tekstove i volim što sve to postoji zapisano. Volim da sve to vidim i veoma poštujem. To je istorija", rekao je Kuridža.