Deni Avdija je mogao da igra za Srbiju zbog oca Zufera, ali je izabrao da nastupa za Izrael. Poznato je i zbog čega...
Košarkaška reprezentacija Izraela nije uspela da se plasira u osminu finala Eurobasketa pošto je u odlučujućoj utakmici za plasman izgubila od domaćina Češke (88:77). I ovoga puta Deni Avdija, mladi košarkaš Vašingtona, predvodio je Izraelce pošto je "koketirao" sa tripl-dabl učinkom (12 poena, 11 asistencija i osam skokova), međutim mora se reći da šuterski (5 od 16) nije bio na nivou svojih prethodnih izdanja, verovatno jer se umorio jer je ceo državni tim na njemu...
Da je izabrao da nastupa za Srbiju, što je mogao zbog korena, verovatno bi bio u sastavu "orlova" i polako se spremao za Berlin, ali nije slušao savet oca Zufera Avdije, nekadašnjeg košarkaša Crvene zvezde.
Zufer Avdija je u intervjuu za "Sport Klub" tokom Eurobasketa poručio da je njegova preporuka sinu Deniju, koji je 2001. godine rođen u Beit Zeri, bila da nastupa za reprezentaciju Srbije, međutim imao je svoje razloge zbog kojih se ipak odlučio da predstavlja Izrael.
"Da sam se ja pitao, preporučio bih mu da igra za NAŠU reprezentaciju. Rekao sam mu: Imaš ovo i imaš ono. Ovde ti je Svetsko prvenstvo, gde uvek možeš biti u kombinaciji, imaš Evropsko gde uvek možeš biti u kombinaciji, Olimpijske igre, teško da ćeš ikada sa Izraelom igrati OI. Ali, Deni je rođen tamo, od malena je igrao sa svojim drugarima. On je rastao tamo, tu je i vojska koju bi trebalo da odsluži", rekao je Zufer Avdija i dotakao se glavnog razloga za odbijanje Srbije.
"Igranje za reprezentaciju mu je omogućilo da skrati vojni rok. Inače, morao bi da služi tri godine, pa ne bi mogao ni da se odazove reprezentaciji Srbije. Ali, on je u startu odlučio, imao je 17 godina kada je doneo odluku. Ja sam lično bio za jedno, ali on za drugo".
Deveti pik za NBA drafta 2020. godine ponosan je na svoje srpske korene i pokazao je "trobojku" kada ga je izabarao Vašington, mada ističe da ne priča najbolje srpski jezik...
"U krvi ima mnogo više našeg, i motivaciju, ludilom nervozu, to je strašno! Ima tu i jevrejskih stvari, ali više je pokupio od mene nego od majke. Ponašanje, priča, hodanje, vožnja automobila, odmah vidiš da je naš. Hrana, psovke, tu ima mnogo više balkanskog. Ne vidim šta je dobio odrastanjem u Tel Avivu, čak i muziku našu sluša", zaključio je Zufer Avdija.