Kobnih pet minuta bez Nikole Jokića u igri koštala su Srbiju poraza, ispostavilo se nakon meča. Italijani su u tom periodu prelomili meč i nepovratno odmakli našem timu.
Reprezentacija Srbije šokantno je izgubila od Italije u utakmici osmine finala Eurobasketa u kojoj nije uspela da isprati "rafal" ofanzivno orijentisanog protivnika. "AzurI" su drugo leto zaredom nokautirali naš tim, izrešetali ga u Berlinu trojkama (16/38) i koliko god nam bilo teško da priznamo – ipak zasluženo ušli u četvrtfinale protiv Francuske. Za to vreme, selekcija Srbije napušta turnir ranije nego što je iko mogao da pretpostavi, a teško će biti izbrisati utakmicu iz pamćenja. Posmatrano "na prvu", deluje da je lako uočiti dva momenta koje su i te kako uticala na dalji tok meča.
Pre svega, isključenje italijanskog trenera Đanmarka Poceka pri rezultatu 61:57 za Srbiju i na 4:43 minuta do kraja treće četvrtine definitivno je uvelo naš tim u psihološku igricu u kojoj su se "Azuri" bolje snašli. Italijan je pozdravljao svoje igrače, tražio da pobede za njega, a njima je to dalo dodatnu energiju. U situaciji kada je Italija došla kao četvrtoplasirana iz grupe (bila je lošija od Hrvatske i Ukrajine!), već je bila u minusu na semaforu u tom momentu i nije imala mnogo toga da izgubi protiv mnogo zvučnijeg srpskog tima. "Otvorio" joj potom se šut, a naš tim kao da je ostao zatečen i definitivno bez pravog odgovora. "Isključenje našeg trenera probudilo je nešto u nama. Na kraju smo zaista igrali dobru odbranu, pomagali smo jedni drugima i čim smo dobili loptu u ruke trčali smo u napad, postigli smo mnogo trojki...", rekao je Marko Spisu, koji je odigrao meč života sa čak šest ubačenih trojki.
Kada je Đanmarko Poceko izbačen, prišao je svakom igraču ponaosob i grlio ih. Da li ste opraštao u tim trenucima? "Ne, nije. Rekao je samo 'Pobedite za mene'. To je rekao svakome. Igrači koji su bili tu su skupili ruke i prste i uradili smo ono što je rekao da uradimo", otkrio je plejmejker Venecije, koji je prošle sezone nastupao za UNIKS do izbijanja rata u Ukrajini. Tim rečima motivisani, Italijani su nadmašili očekivanja i "obrisali" ono što piše na papiru – da je Srbija favorit. A šta su za to vreme uradili "orlovi"?
Na drugoj strani, Srbija je na takvu igru Italijana imala odgovor jedino kada je Jokić bio u igri i njegovo odsustvo u drugom poluvremenu prekolopilo se sa odlučujućom serijom pobedničkog tima. Nikola je u poslednjem minutu treće četrvtine napustio teren kada je rezultat bio 68:66 za Srbiju, a kada se vratio na teren na 6:20 do kraja, Italijani su već napravili prelomnu seriju, 13:2. Vodili su 79:70 i više nije bilo povratka za "orlove". Spisu je u tom periodu ubacio dve trojke, Akile Polonara je dodao još jednu za 79:70, a svima nam je postalo teško da shvatimo da "orlovi" u tom trenutku nezadrživo idu ka eliminaciji sa turnira.
Govorio je selektor Pešić posle utakmice o tome da je Nikola Milutinov imao velike probleme, podsetio je na to da je protiv Poljaka u poslednjem kolu grupne faze odigrao na svežinu, ukazavši na očigledno – da centar ne može da bude spreman za tako velike napore. Ipak, Nikola je gurnut u najveću vatru manje od nedelju dana od dolaska na Eurobasket i to posle 10 dana bez treninga, kako je "Kari" naglasio. Tih pet minuta bez Jokića došli su prerano za Milutinova da bi bio spreman da nastavi tamo gde je MVP stao, a bez podrške ostatka tima. Srbija je u tom periodu potpuno potonula i više nije bilo povratka.
Koliko je taj period bio koban po "orlove" govori i statistika, jer sa Jokićem na terenu naš tim bio u rezultatskom plusu od 11 poena, povrh toga što je ubacio čak 32, uz 13 skokova i indeks korisnosti 41. Ovog puta definitivno nije mogao sam, a kada je bilo najvažnije – sedeo je na klupi. Kao što je i Pešić naglasio, nikad ne postoji samo jedan razlog za poraz, ali pri pogledu na statistiku i "play by play" hroniku meča, taj period i serija Italijana. Da li bi sa Jokićem u igri kroz čitavo drugo poluvreme Srbija pobedila? I da li bi on imao snage za se "juri" sa Italijanima bez prestanka od poluvremena do kraja? Teško je reći, ali imamo pred sobom sliku šta se dogodilo kada je četvrtinu tog vremena proveo na klupi, dok je ekipi bio očajnički potreban.