Italija je savladala Srbiju u osmini finala Eurobasketa, a selektor "azura" Đanmarko Poceko je napravio pravi šou posle meča kada se bacao u zagrljaj Janisu Adetokumbu i tešio srpske igrače.
On je naglasio da obožava svoj tim. ali da je posle meča sa Srbijom bilo jako teško da svoj tim emotivno spusti na zemlju posle velike pobede.
"Kao što sam uvek pričao obožavam svoje igrače i bilo je sjajno provoditi vreme sa njima posle velike pobede nad Srbijom. Emocije su bile toliko velike da smo probali da se malo opustimo, ali to nije bilo lako uraditi jer moramo da se spremimo za naredni težak meč. Uživali smo, jedno veče smo proslavili i moji igrači su bili jako profesionalni i odmah su počeli da treniraju za naredni meč", rekao je Poceko.
Onda se osvrnuo na razlike između tima Srbije i Francuske i istakao da njegov tim uprkos svim razlikama između ta dva tima neće menjati svoj pristup igri.
"Oba tima su jako kvalitetna i naravno da su jedni od najboljih timova na svetu. Srbija ima neverovatne igrače, ali to su dva različita tima po mom mišljenju. Srbija igra sa streč četvorkom uglavnom, a Francuska ima više opcija, Mogu da igraju sa streč četvorkom sa Jabuseleom i Mbajeom, a mogu da izvedu i drugačiju petorku. Francuzi su atletski snažniji, a Srbi imaju više talenta, iako je talenat u Francuskom timu više nego dovoljan. Ali ono što mi hoćemo da uradimo je da zadržimo naš identitet da igramo našu košarku sa ogromnim trudom, da igramo jaku odbranu i da igramo sa samopouzdanjem u napadu. Naravno da imam sjajan stručni štab koji me tera da se menjam, ali mislim da moji igrači treba da igraju sa velikom slobodom i sa velikom agresivnošću. Nećemo se mi mnogo menjati", dodao je on.
Razlika između grupne faze i eliminacionih mečeva je evidentna i to je ponovio i selektor "azura".
"Moje mišljenje je da Srbija igra jako dobro i utakmica je bila jako fizički zahtevna. Naravno da su grupne utakmice bile jako kompetitivne, ali ne fizički jake. A najveća razlika kod najboljih timova je upravo na fizičkom planu i sutra očekujem još teži meč na taj način."
Kada je čuo da su tu srpski novinari, proričao je naš jezik!
"Dobar dan, kako ste vi? Samo ovo znam o srpskom, ja ne znam da pričam srpski, razumem malo!", rekao je Poceko.
Pričao je sa svakim igračem Srbije nakon što je pobedio naš tim, a otkrio nam je i šta im je rekao, a i zašto im je prišao posle utakmice.
"Da, naravno, sa svakim sam pričao! Izgubili smo u Hamburgu od Srbije, bio sam mnogo ljut, a tada su Srbi bili jako mnogo fini prema meni. Ali ako izgubite ili pobedite, morate da pokažete poštovanje. Znam srpske igrače, znam da jako vole košarku i znam da su bili jako frustrirani i hteo sam da ih ispoštujem. Znam i Predraga Danilovića koji je najbolja osoba koju poznajem u životu, zagrlio sam ga na kraju i to je bio zagrljaj dva prijatelja. Ovo je košarka, možete da pobesnite, da vrištite na sudiju, a na kraju morate da pružite ruku rivalu. To je razlika između života i sporta, kada je sve gotovo morate da pokažete poštovanje. Pogledajte boks ili MMA, oni se tuku, a na kraju se zagrle. Možete da budete veliki rivali, ali na kraju morate da se pozdravite", objasnio je on.
Rekao je da je igračima posle meča sa Srbijom dao svoju karticu kako bi proslavili, a Marko Spisu nam je otkrio i koliko su igrači to potrošili. Ipak, nismo znali šta je tu
"Prvi put sam im dao karticu u Sasariju kad smo prošli u finale i u tri ujutru sam dobio poziv od Marka na koji nisam odgovorio jer sam spavao, Ujutru sam se probudio i toliko su bili besni jer sam im dao karticu, a nisam dao dobar pin. Sada me je opet Marko zvao i rekao: 'Je*ote, opet si nam dao pogrešan pin'. Moja žena me nije zvala, tako da nisu mnogo potrošili", rekao je on.
Govorio je i o razlici između sadašnje generacije košarkaša i vremena kada je on igrao košarku i istakao da su sada spoertisti mnogo disciplinovaniji i fizički spremniji, ali mentalno lakše "padaju".
"Ova generacija je totalno drugačija od moje, mi smo bili profesionalci na drugi način. Kada sam igrao Maradona je bio najbolji igrač, bio je sjajan igrač, ali je imao čudan život. Sada je najbolji igrač Kristijano Ronaldo koji je manijakalan, stalno je u fudbalu. Sada nema debelih košarkaša na terenu, a kada sam ja igrao bilo ih je mnogo. Ovo je pozitivna strana novog života, ali sada igrači mnogo pate ako stvari ne idu kako treba, više nego kada smo mi igrali. Kada smo krenuli na pripreme igrači su bili toliko fokusirani da igraju dobro, a onda sam u jednom momentu pomislio ako ne budemo igrali dobro biće STRAŠNO (rekao je strašno na srpskom), užas. Igrali smo protiv Ukrajine i gubili smo, a onda smo počeli da igramo sa drugačijim samopouzdanjem i sjajno smo reagovali protiv Hrvatske i sada igramo sa ogromnim samopouzdanjem jer znaju da ćemo igrati sjajnu košarku, našu košarku. Probaćemo da ponovimo dobar meč."
Dobio je pitanje i kako je pratio meč sa Srbijom kada je zbog dve tehničke morao da napusti teren i ode u svlačionicu.
"Čudna priča... Bio sam u svlačionici i doktor je spremao piće za igrače, kako bi se oporavili... Imam dobrog prijatelja iz Valensije i on radi u Albi, sada je volonter FIBA. Bio je sa mnom, bilo je čudno, gledao sam sa prijateljem meč na TV-u, samo, još da sam podigao noge i popio pivo... A kada sam video moje momke posle meča video sam da su toliko umorni da ne mogu ni da slave", otkrio je on.
Pitali smo ga da li je video naslovnu stranu "Gazete" na kojoj jedva da se "ugurala" pobeda protiv Srbije, a on nam je ponudio posao!
"Da li mogu da te stavim za direktora Gazeto delo Sporta? Ali kod nas svi vole fudbal, ali mi radimo da pokažemo našoj državi da moraju da nas prate jer će se zabaviti da nas prate. U Srbiji je drugačije, košarkaši su kao bogovi, u Italiji sam ja klovn."
Otkrio je i zašto vodi tim na ovaj način, sa mnogo emocija i uz punu podršku za igrače.
"Bio sam košarkaš i kada sam ja igrao košarku i stalno sam sebi pričao da ako postanem trener hoću da budem trener kojeg bih ja voleo da imam. Treneri ne veruju igračima 100 odsto, misle da je njihova strategija bitnija od svega, a ja sam drugačiji. Mislim da moram samo da ih podržim, pogotovo tokom meča, Hoću da im pokažem da ih podržavam. Nije to taktika, to je nešto što sam hteo da budem dok sam bio igrač. Znao sam kakav hoću trener da budem, trener koji voli svoje igrače. Nekada mi kažu da moji igrači hoće da ratuju za mene. Ne, totalno je drugačije, ja ću da ratujem za njih! To je ono što je drugačije kod mene kao trenera."
Naravno, bilo je pitanja i o njegovom zagrljaju sa Janisom.
"Video sam ga juče, izvinio sam mu se, ali bio sam toliko srećan što smo doboli meč. Nasmejao se, a onda smo malo razgovarali privatno. Uglavnom ne možete da odvojite igrača od ličnosti, obično je neko sjajna ličnost i kao igrač, a on je izuzetan primer toga", završio je Poceko.