Nebojša Čović smatra da je poraz Srbije u osmini finala Eurobasketa veliki neuspeh i pozvao je sve na odgovornost.
Košarkaška reprezentacija Srbije zaustavljena je već u osmini finala Eurobasketa, a prvi čovek Crvene zvezde i nekadašnji predsednik Košarkaškog saveza Srbije Nebojša Čović u intervjuu za "Večernje novosti" poručuje da je "evidentno i činjenično stanje" da je u pitanju "ogroman neuspeh".
"Sada ima mnogo analiza, poziva na odgovornost, napada na Pešića, pitanja gde je pošlo po zlu. To je sasvim u redu, ali nije u redu da se odgovorni kriju po raznoraznim rupama. Ključno je da li ćemo nešto konkretno uraditi po tom pitanju, početi da rešavamo sistemske probleme koji su mnogo veći od neuspeha na jednom takmičenju. Tu šansu smo imali prošle godine posle poraza od Italije u kvalifikacijama za Olimpijske igre", kazao je Čović i nastavio kritičkim tonom.
"Više od dve godine govorim, upozoravam da nismo zemlja košarke. Jesmo po interesovanju i ljubavi prema tom sportu, ali suštinski više nismo, jer smo srušili sistem. Ne zvuči lepo, ali to je istina. Kao neko ko je vodio Savez, učestvovao na sve načine u životu košarke 54 godine, mislim da imam pravo da upozorim da smo u jednom od prelomnih trenutaka, na veoma ozbiljnoj raskrsnici. Loš dan je mogao da se pravda prošle godine, ali ovo više nije loš dan. Ovde se radi o potpunom sistemskom urušavanju".
Čović podseća da Srbija nije igrala na Olimpijskim igrama u Tokiju, da sada "visi" za odlazak na Svetsko prvenstvo, a da je osim neuspeha na Eurobasketu problem i sa mlađim selekcijama u kojima imamo mnoštvo talenata.
"Ne osvajamo medalje, pojedine selekcije završavale su u B divizijama. S jedne strane, svi bismo se radovali medalji u Berlinu, ali bi ona na neki način bila stavljanje bele plombe na istruleo zub. Pokrivač za mnoge probleme i za mnoge u Savezu", rekao je Čović i potom kritikovao i rad KSS.
"Ne znam na šta liči Savez, izašao sam pre dve godine. Tamo imate neke koji glume veličine. Da, bili su veliki igrači i to niko ne spori, ali to je bilo pre 30 godina. Ovo su sada drugi poslovi, dozvolili su da se uruši ceo sistem po kome smo bili poznati. Deca prerano odlaze, preskaču stepenike u razvoju, sanjaju veliki novac i NBA ligu. Domaća liga je slaba, Savez je prezire jer ne može da namešta i muva, a ABA liga kao odlična ideja više ne daje kvalitet srpskoj košarci kakav smo očekivali. Kada pogledate zemlje u okruženju, videćete da mnogo bolje od nas koriste ABA ligu".
Osvrnuo se Nebojša Čović i na rad selektora Svetislava Pešića sa kojim je prethodno imao odličnu saradnju. Poručuje da u njegovu stručnost i kompetentnost niko nema pravo da sumnja, ali da se vremena menjaju i da je pred Eurobasket napravljena pogrešna procena.
"Mislim da je napravljena greška u koracima još kada je Pešić odlučio da ne vodi Teodosića. Među prvima sam istupio u javnost i zaštitio selektora, ali uz opasku da ćemo sve videti na kraju. To su njegova prava, ali morate da imate i obaveze i odgovornost. Igrači su dali sve od sebe, sada moramo da čujemo otvorene i iskrene analize najodgovornijih. Tu ne mislim samo na Pešića. Ne sporim da ima svoj deo odgovornosti, da ne ulazim u minutaže i slično, mada i o tome mogu da govorim. Bilo je dosta nerezonskih poteza, s time da li Jokić igra ili ne igra, sa spoljnom linijom, ali Kari to mora sam sa sobom da razreši".
"Smatram ga prijateljem i velikim trenerom, iz najbolje namere sugerisao bih mu jednu prostu rečenicu: "Doneo sam vam medalje, sada nisam uspeo i prihvatam odgovornost na sebe." Posle toga neka kaže sve što misli da treba", rekao je Čović i za kraj zaključio da je srpskoj košarci potreban "potpuni reset" na svim nivoima.
"Ovo je zaista veliki neuspeh i ne bih voleo da se koriste floskule da svi igraju košarku, da je ovo jedna eliminaciona utakmica. Nisam kataklizmičan čovek, ali sve mora da se promeni, da potpuno resetujemo sistem. Imamo sve manje trenera, više nemamo ugled, nemamo ni uspeh, a godine lagano prolaze. Sve je tako naopako poređano da nije ni čudo šta smo doživeli. Nikakvu ambiciju nemam, niti ću da se kandidujem, ali više neću da ćutim. Ovo je stvarno prevršilo svaku meru, dotakli smo dno. Kao, "nije ništa strašno", "idemo dalje"... Gde idemo dalje? U našem srpskom jeziku, odgovor na to je malo vulgarniji".