Kakvo četvrtfinale! Ljudi, kakvo četvrtfinale! Prštalo je sve u Berlinu u ova dva dana. Serđo Skariolo je ponovo podigao obrvu, Nemci su torpedovali Janisa nazad kući, Francuzi su po drugi put u par dana „pobegli sa lopate“, a Poljaci... A Poljaci? E Poljaci su uradili ono što ama baš niko nije očekivao, i izbacili vladajućeg evropskog šampiona! Ali krenimo redom...
Španci su sa Fincima bili ljuti boj veći deo utakmice – gubili su velikom razlikom, i smešio se Fincima još jedan odličan rezultat. Ali avaj, kad Serđo podigne obrvu, čuda se dešavaju. Odjednom je čiča Rudi izgledao kao mladić, leteo u reklame i pogađao trojke sa osam metara, Garuba je raznosio Fince u bloku, a oba brata Ernangomez pogađala kad je trebalo. Španija ide u svoje jedanaesto uzastopno polufinale Evrobasketa, potvrdivši time svoj status moderne evropske košarkaške sile kakvu nismo videli još od SR Jugoslavije.
Prevremenim odlaskom Srbije, Grčka je čas posla izbombardovana u prvog favorita za osvajanje evropskog zlata. Njihov mandat trajao je svega par dana, jer su ih na prvi avion nazad poslali raspucani Nemci Gordija Herberta. Nemački šuterski ansambl potpuno je rasturio indisponirane Helene u trećoj četvrtini, a na kraju je samo obostrani interes da se sve što brze završi ostavio utakmicu na nekih pristojnih jedanaest razlike...
Francuska je u novi obračun stigla osokoljena činjenicom da ih je Džedi Osman pustio da prežive, međutim, malo ko je očekivao da će se isto desiti i protiv Italijana! Kao da smo gledali preslikanu utakmicu protiv Turaka – pad „petlova“ u trećoj četvrtini, šuterska rapsodija Italijana, ali na kraju, sve je stalo u dva penala Simonea Fontekija. Njemu je ruka atipično zadrhtala, u produžetku su Francuzi bili prisebniji, i očas posla eto Vensana Kolea i njegove družine u borbi za medalju. A nije bogami tako izgledalo prvih dana turnira.
I za kraj, najveće iznenađenje turnira, ma šta turnira, godine. Predvođeni – a kime drugime do – Mateušom Ponitkom, Poljaci su očitali lekciju nadmenim Slovencima i upisali susret sa Francuskom u polufinalu. Videli smo zaista čudesan meč – usponi, padovi, velika vođstva, veliki povratak, ali na kraju, Ponitkina je bila poslednja. Bek Ređo Emilije (barem još dva meseca) je upisao tek treći tripl-dabl na evropskim prvenstvima u košarci, i uz usrdnu pomoć svojih saigrača poveo svoju zemlju u borbu za medalje. Nisu mogli Slovenci nikako da se harmonizuju, iako su stigli dvadeset i četiri poena razlike i čak i uzeli inicijativu – Poljaci su pokazali i srce i ono drugo, i evo ih sad tamo gde je malo ko očekivao. Mi prvi ne!
Kao što rekosmo, Srbije nema, ali košarka – i to odlična košarka! – se i dalje igra u Berlinu. Analizirajte četvrtfinala zajedno sa nama, pa se vidimo za dva dana!