Nekome je ovo bila spektakularna utakmica u polufinalu Eurobasketa, a nekome sasvim običan dan na poslu. Taj neko može biti samo Serđo Skariolo, čijih pet sekundi prolaska kroz miks zonu sve objašnjava. Čovek je jednostavno šampion. Od izveštača MONDA sa Eurobasketa
Iza Nemačke je bila puna hala, pomalo "domaćinsko" suđenje, a selektor Herbert je imao realno kvalitetniji tim na raspolaganju. Nemačka je vodila na poluvremenu i na početku četvrte četvrtine, ali onda je Serđo Skariolo ponovo dobio meč svojim taktičkim minijaturama. Na kraju je bilo 96:91 za Španiju koja je ušla u finale – šesto pod njegovim vođstvom sa klupe.
Kada su se konačno završila poslednja dva minuta meča koja su, delovalo je tako pored terena, trajala večno, navijači, igrači i članovi stručnog štaba Španije su slavili, samo jedan čovek nije. Dok su na ulasku u miks zonu članovi stručnog štaba Španije bukvalno vrištali, jedan Italijan je šetao, kao da je izašao do prodavnice.
Naravno, to je bio Serđo Skariolo. Jer on ne slavi pobede u polufinalu. U petak popodne on je nametio frizuru, stavio dosta gela u kosu, obukao sveže opranu i ispeglanu belu košulju i otišao na posao. To je bio samo još jedan dan u životu, ništa posebno. Molim lepo.
LAKO JE SA GASOLOM, 'AJDE SA PRADILJOM? EVO, ODMAH!
Godinama je Serđo Skariolo potcenjivan i tih tričavih četiri zlata, srebro i dve bronze sa velikih takmičenja uzimani su zdravo za gotovo. Sa Markom i Pauom, sa Garahosom i Navarom, sa Rikijem i Rudijem, sa Ljuljom i Ćaćom, to bi svako mogao.
A sa Pradiljom, Saizom, Dijazom, Briuzelom, Parom, Arostegijem? Braćom Ernangomez, stogodišnjim Rudijem Fernandezom i Lorencom Braunom kao liderima?
Tim kome su mnogi predviđali ekspresno ispadanje nakon grupne faze ne samo da je ušao u finale, nego je u sva tri meča nokaut faze pokazao šampionski duh, a ko je to od igrača u timu mogao da donese? Samo Rudi, ali i on je tu zato što je Serđo Skariolo tačno znao šta mu je potrebno od 37-godišnjeg asa Reala.
Jednostavno, Serđo Skariolo je pobednik, a što se taktike tiče – ovo što smo videli na Eurobasketu je doktorat. Prvo je njegovu Španiju, dosta upitnog kvaliteta u kojoj je jedan igrač stigao iz japanske lige, krenula da "buši" Finska. Ulazilo je svašta Fincima na početku osmine finala, ali panike nije bilo. Kako su nam posle meča rekli reprezentativci u svlačionicu je prvo ušao Rudi Fernandez, izgalamio se na svakoga ponaosob, a onda je mirno ušetao Serđo Skariolo, da objasnio kako taj meč treba da se dobije.
Šta se desilo? Usman Garuba i Alberto Dijaz su imali pravu defanzivnu kliniku, Lorenco Braun je ubacio u petu brzinu i za tili čas se istopila prednost Finaca koja je u jednom trenutku bila i 13 poena.
U četvrtfinalu je došla Litvanija sa NBA zvezdama Donatasom Sabonisom i Jonasom Valančijunasom, a i oni su vodili, da bi takođe kući otišli sa preko 100 primljenih poena – rešetali su Lorenco, oba Ernangomeza i Rudi. Sada je takođe Nemačka ispraćena sa ogromnim brojem poena, ali nije napad ono što je fascinantno.
GARUBA I DIJAZ - SRCE TIMA!
Pričaće se mnogo o poenima Ernangomeza i Lorenca Brauna, ali ono što ovom timu dobija mečeve je odbrana i taktika Serđa Skariola. To šta je uradio Litvancima sa zonom na kraju četvrtfinala je za udžbenike, baltički tim nije mogao da se poveže kada se prešlo na tu odbranu i odmah se videlo gde će ovaj meč otići.
Ali ono što je neverovatno je petorka kojom Skariolo dobija mečeve. U njoj su Alberto Dijaz i Usman Garuba, kao ključni akteri. Plej koga godinama gledamo u Unikahi redovno igra završnice i to zajedno sa Lorencom Braunom. Ne da bi organizovao igru, već da bi trčao svuda po terenu, pravi ogroman pritisak na prenosu lopte i čuvao po trojicu kada se igra zona.
A šta tek reći za Usmana Garubu? Krilni centar Hjustona nije se mnogo pomerio u napadu otkako je u NBA i mnogima bi bio kamen o vratu kada bi u sastavu imali igrača koji skoro da nije nikakva opasnost u napadu, ali ne i Skariolu. Momak od 20 godina, dosta poljuljanog samopouzdanja nakon sezone na kojoj je jedva pipao teren u Rokitsima, ovde igra punim srcem i jako pametno – on je tu da zaključa reket i da pokrpi kada Vili Ernangomez nema nameru da se pomeri i stigne nečijeg igrača.
Sve to izgelda lako na terenu, ali gledajući personal – ovo je pravo čudo. A Skariolu će sada valjda šira javnost priznati da zapravo već godinama pravi čuda.
Jer, kao što smo osetili na svojoj koži dobar, odličan ili sjajan tim na papiru na terenu ne znači mnogo. Medalja mora da se zasluži, za nju mora da se bori i da bi se uzela sve to mora neko da smisli.
Serđo Skariolo je smislio već sedmi put. Malo li je?