Punih 400 dana nakon što je ovdašnja sportska javnost saznala da je Crvena zvezda zainteresovana za sina legende Partizana, Vanja Vučićević je debitovao u crveno-belom dresu.

I, da simbolika bude potpuna, prve profesionalne minute u seniorskoj karijeri ostvario je kod trenera Boška Đurovskog, koji je kao dugogodišnji defanzivac crveno-belih vodio veliki broj duela sa Vanjinim ocem, Nebojšom Vučićevićem.

U drugom poluvremenu pretposlednje utakmice u Superligi, Đurovski je uveo 19-godišnjeg napadača, Vučićevića, nakon što je ovaj stasiti mladić samo dva puta bio uvršen u protokol kod Miodraga Božovića. Oba puta u Kupu.

"Dugo treniram sa prvim timom, odigrao sam prijateljsku utakmicu sa moskovskim Spartakom, a sada mogu da kažem i da sam presrećan zbog prve zvanične utakmice u crveno-belom dresu", rekao je Beograđanin, koji je na naslovnice srpske štampe dospeo početkom aprila prošle godine, kao najbolji omladinac Čukaričkog.

Za njega se tada zainteresovao klub protiv kojeg je Vanjin tata, popularni "Uške", odigrao veliki broj utakmica od 1984. do 1989. godine, a u gotovo svakoj sa druge strane bio je - sadašnji trener Crvene zvezde, Đurovski.

"Ovaj trenutak sam čekao od starta polusezone i zaista je bio neponovljiv osećaj kada sam saznao da ću ući u igru. Doživeo sam nešto o čemu gotovo svaki dečak sanja. Još kada na to dodamo da smo ostvarili pobedu ovaj meč je nešto što ću definitivno zauvek pamtiti. Zahvalan sam treneru na pruženoj šansi, nadam se da sam igrom opravdao poverenje", rekao je Vučićević.

Mladi napadač osvrnuo se i na učinak svoje ekipe na meču u Ivanjici, gde je Javor poražen rezultatom 0:3.

"Izuzetno sam zadovoljan što sam u prvoj zvaničnoj utakmici na neki način zabeležio i asistenciju, prekršaj nakon koga je Donald postigao pogodak načinjen je nada mnom", kroz osmeh je prokomentarisao Vučičević i dodao:

"Verujem da sam u toj, kao i u nekim drugim situacijama, pokazao da ekipa može da računa na mene. Danas je za Crvenu zvezdu najbitnije da smo dobro odigrali i da smo ubedljivo pobedili. Bili smo bolji rival na terenu od samog starta i drago mi je što smo to uspeli materijalizujemo na kraju", poručio je Vučićević.

Nebojša Vučićević u dresu Partizana raduje se golu Crvenoj zvezdi. Na drugoj slici Boško Đurovski u "večitom" derbiju kao igrač.
MN Press Nebojša Vučićević u dresu Partizana raduje se golu Crvenoj zvezdi. Na drugoj slici Boško Đurovski u "večitom" derbiju kao igrač.


Vanja je za Crvenu zvezdu potpisao 21. juna prošle godine i vezao se ugovorom za klub do 2020, ali nisu odmah stvari došle na svoje, jer je Čukarički uložio žalbu na ugovor između crveno-belih i mladog napadača, tako da je čvor razvezan tek početkom novembra kada je Arbitražna komisija FSS procenila da nije bilo ničeg spornog u Vučićevićevom prelasku sa Banovog brda u Ljutice Bogdana.

Vanja je dugo čekao šansu kod bivšeg trenera Božovića, koji se u trci sa Partizanom uglavnom oslanjao na iste igrače, od kojih su otprilike polovina bili stranci, ali su dolaskom Đurovskog vrata odškrinuta za najbolje klince iz Zvezdinog podmlatka, među kojima Vučićević prednjači.

Sredu, 17. maj 2017. godine, ovaj mladić koji je izabrao zanimljiv put s obzirom na to da se u Srbiji navijanje za Zvezdu ili Partizan "prenosi s kolena na koleno", pamtiće do kraja života, baš kao i kada prvi put bude poslao loptu u mrežu, za šta će biti potrebno, što bi tate rekle, "još da jede spanaća".

Đurovski je u Crvenu zvezdu došao 1978, zajedno sa bratom Milkom, koji je 1986. godine uradio ono što je danas nezamislivo - prešao u redove Partizana i u tandemu sa "Ušketom" Vučićevićem krenuo u napad na odbranu "večitog rivala" u kojoj je ostao njegov "burazer".

Od dolaska Vučićevića u Humsku 1984. godine, Vanjini trener i otac do zajedničkog odlaska iz Beograda pet godina kasnije odigrali su deset derbija, crno-beli pobedili su tri puta, dva puta bilo je nerešeno, a pet puta slavila je Crvena zvezda koja je, ipak, osvojila manje trofeja u tom periodu.

Partizan je šampion bio 1986. i 1987. godine, uz Kup iz 1989, dok je Crvena zvezda prvak bila 1988, a Kup osvojila 1985.

Ipak, Đurovski može da se pohvali da je pre toga tri puta osvajao Prvu ligu SFRJ (1980, 1981, 1984) i jednom Kup Maršala Tita (1982).