/izveštač MONDA sa priprema Partizana Vladimir Sukdolak/

Na stotine klinaca je tog leta 2009. stiglo na Jahorinu sa istim snovima. Želja i motiva na pretek, a izbor sužen na tek nekoliko najtalentovanije dece. 

Milanu Ristiću, Partizanovom "lovcu na talente", potencijal mladog Marković je odmah zapao za oko i već posle kampa ponuda crno-belih bila je pred roditeljima. 

"Da", bez oklevanja bio je odgovor na predlog da se preseli u Beograd, a dres Radnika iz Bijeljine zameni za crno-beli velikana iz Humske. 

Osam godina kasnije Marković je na pripremama prvog tima Partizana i ovog leta doskorašnji kapiten kadeta bori se u konkurenciji koja će napasti Ligu šampiona. Od 11 tinejdžera koliko je trener Miroslav Đukić poveo na prvi deo priprema koji je odrađen na Zlatiboru, samo su trojica stigla do Slovenije. 

Među njima je 17-godišnji Svetozar.

"Sve je počelo onog dana na Jahorini, kada me je Rile primetio i doveo u Partizan. Od tog dana sam u klubu, a on me je trenirao do oktobra prošle godine, dok se nije prebacio u Teleoptik. Posle njega radio sam sa Žarkom Lazetićem i Draženom Bolićem, još jednim bivšim odličnim defanzivcem. I od njega sam imao prilike puno da naučim", počinje priču Marković.

Prvi put ima čast da radi sa prvotimcima.

"Neopisiv je osećaj i presrećan sam. Na Zlatiboru nas je bilo mnogo, ali sam uspeo da se izborim za dolazak u Sloveniju. Odluka da me stručni štab povede na drugi deo priprema za mene je velika čast", ponosno ističe golobradi mladić.

Marković sada ima priliku da uči od Miroslava Đukića, svojevremeno jednog od najboljih igrača na njegov poziciji u Evropi.

"Zadovoljstvo je raditi sa takvom veličinom. Svakodnevno dobijam korisne savete, uči me kako da se krećem, postavljam, na koje stvari da obratim pažnju. To je neprocenjivo za mlade igrače. Srećan sam što trener ima lepo mišljenje o mojim fudbalskim kvalitetima".

Vredne sugestije stižu i od konkurenata za mesto u timu - Bojana Ostojića i Lazara Ćirkovića.

"Pomažu mi mnogo... Imamo podršku i, takođe, možemo dosta toga da naučimo. Upijam sve što mi kažu, trudim se na da na svakom treningu budem što bolji, jer sam siguran da samo na taj način mogu da steknem poverenje stručnog štaba i da napredujem u daljoj karijeri. Svi su me prihvatili odlično. Ove pripreme su teže od onih koje sam imao u kadetima i svaka podrška mi je dobrodošla. Sjajan odnos koji stariji igračim imaju prema nama mlađima pomaže nam da se što lakše priviknemo na rad u seniorskoj konkurenciji. Već sada sve to deluje dosta lakše i u ovakvoj atmosferi nije mi bilo teško da se priviknem".

Svetozar nije od početka karijere bio u zadnjoj liniji, ali u Partizanu poziciju, ipak, nikada nije menjao.

"Igrao sam zadnjeg veznog i krilo, te pozicije sam pokrivao u Radniku. Kod Rileta sam bio isključivo na štoperu i to je sada moje prirodno mesto u timu".

Realan je, uprkos tome što je mesto štopera "problematično" u Partizanu, da će ovog leta teško uspeti da se izbori za minute na terenu.

Ali, motivi i strpljenje su ogromni.

"Ne žurim, planiram da u užu konkurenciju za tim uđem u narednih godinu-dve. Kada se to dogodi želja mi je da ostavim trag u Partizanu i onda da razmišljam o nečemu drugom. Maštam o Ligi šampiona sa 'parnim valjkom' i mogu slobodno da kažem da je to moj cilj u crno-belom dresu".

Nikola Milenković je "eksplodirao" za samo godinu dana. Već u debitantskoj sezoni u dresu Partizana nametnuo se kao starter, osvojio 'duplu krunu' i prešao u Fiorentinu. Milenković je najbolji primer za mlade igrače u Humskoj kako da se izbore za prvi tim.

"Ugledam se na Milenkovića i voleo bih da krenem njegovim putem", kaže još jedan u nizu bisera Partizana.

Mnogo je njegovih prezimenjaka do sada igralo za Partizan, ali jedan je za Svetozara poseban.

"Jedan sam u nizu Markovića koji su igrali za Partizan. Od svih njih voleo bih da imam karijeru kao Lazar".

Partizanova deca: Ma, kakvo more, pripreme su vrh