Kako da Zvezda spreči greške i šta još mora bolje?

Umesto da osvrt na meč Irtiša i Crvene zvezde počnemo podatkom da su crveno-beli napravili veliki rezultat i ostvarili tek sedmu pobedu u gostima u poslednjih 10 godina u Evropi - sledi prebrojavanje individualnih "gluposti" koje su ih koštale većeg broja trijumfa.

A bilo ih je zaista mnogo, previše!

Igranje rukom Dušana Anđelkovića u sopstvenom šesnaestercu, nakon kog je Irtiš uspeo da ostvari remi uprkos daleko lošijoj igri (1:1), upalilo je kod navijača vicešampiona Srbije "crvenu lampicu" i dovelo do "deža vi" efekta.

Prisetili su se u tom trenutku navijači Zvezde i neopreznosti u Bugarskoj, baš negde u ovo vreme prošle godine, kada je Ludogorec "na prevaru" matirao Damira Kahrimana posle slobodnog udarca. Ni to nije bilo za nauk protiv "lukavih" Bugara, pa je Gelor Kanga nedelju dana kasnije dobio crveni karton u beogradskom revanšu. Prošla je kroz glavu i julska utakmica iz 2015. godine na "Rajku Mitiću", opet protiv kazahstanske ekipe, kada je Savo Pavićević "pocrveneo" i pre nego što je prva utakmica sa Kairatom i počela. Nije drago sećanje kod navijača ni greška Nikole Maksimovića, pa penal koji pravi Boban Bajković, i u nadoknadi vremena ruši tada veoma realne Zvezdine snove o grupnoj fazi Lige Evrope...

I to je samo u poslednjih pet sezona u evropskim kvalifikacijama - dalje nema potrebe nabrajati, ali ovako učestali broj grešaka potrebno je sprečiti kako ne bi došlo do stereotipizacije da "samo Zvezda može da ispusti rezultat" i naravno, važnije, kako bi kvalifikacije bile dugotrajnije.

Šteta je što će se iz ovako dobro pripremljene utakmice Vladana Milojevića i njegovih saradnika ipak najviše pamtiti greška Dušana Anđelkovića koja baca "senku" na vrlo dobra saradnju Vujadina Savića i Damijena le Taleka.

Srbin i Francuz su prvi put igrali u štoperskom tandemu i ostavili dobar utisak, a pozitivna stvar je i velika energija novajlije Branka Jovičića, igrača kakvog Zvezda, čini se, dugo nije imala, koji je trčao za dvojicu i "izvukao" bledu partiju svog kolege Mičela Donalda, koji više nije ni senka onog igrača iz prve sezone u crveno-belom.

Holandski vezista već duže vreme deluje "odsutno", kao da je mislima u nekom drugom klubu, dok je Zvezdi u ovakvim utakmicama, sa podjednako jakim rivalom, potreban motivisaniji igrač.

Samo se nameće pitanje: da li je pored Branka Jovičića, koji je sam rešavao sve defanzivne poteškoće na sredini terena, potreban još jedan identično orijentisan igrač, ili je za Zvezdinu igru važniji fudbaler koji može i da "povuče" napred?

Novajlija iz Amkara, koji je pokazao i zavidan nivo fizičke spreme uskočivši u startnu postavu maltene odmah po potpisu ugovora, i "starosedelac" Donald su u toku meča isuviše dugo bili "u liniji" na sredini terena i kratkim horizontalnim dodavanjima pokušavali da u igru uključe samo bekove i krila, dok je Zvezdi, za gol više, bio potreban i igrač koji "oseti" trenutak kada da napravi sprint, dribling, odigra iz prve i prekine monotoniju.

To često pokušava Gelor Kanga, koji uživa da ima loptu u nogama, ali kada je udaljen od gola isuviše dugo je drži u nogama i dok ga napadaju protivnici misli i traži rešenje...

U takvim situacijama, poput današnje, Gabonac često ostane bez lopte i otvara kontru, dok je mnogo opasniji kada je bliži golu što je pokazao izuzetnim osećajem za asistenciju u prošloj sezoni (15). Bez Kanginih proigravanja - teško da će proraditi i Rikardinjo, dok se Ričmond Boaći pokazuje kao fenomenalan napadač koji ume i samom sebi da namesti šansu.

Kao što je i sam trener Milojević posle meča rekao, greške poput Anđelkovićeve se "dešavaju" i "to je fudbal", ali sagledano u kompletnom kontekstu već nabrojanih (i onih nenabrojanih) individualnih grešaka - to je nešto o čemu mora da se priča i na čemu mora da se radi.

Istina je da je moguće pronaći opravdanje u deset sati dugom i pet hiljada kilometara dugačkom putu do Pavlodara, veštačkoj podlozi, vremenskoj razlici, fizičkoj spremi, prvenstvu koje je u toku i onom daleko najtačnijem - velikom broju novajlija, ali ukoliko ste uspeli da se prisetite svih individualnih grešaka koje su Zvezdu koštale boljih rezultata u Evropi u poslednjoj deceniji - sigurno se sećate i da su o gotovo istim stvarima tada govorili i tadašnji treneri.

Deset godina kasnije i dalje se ekipa uigrava u Evropi...

"Ne može ekipa da se pravi jednim treningom, potrebno je vreme i strpljenje. Igrači treba da se poznaju, da jedni druge prihvate", pametno je konstatovao Vladan Milojević nakon meča i naveo navijače na to da se zapitaju da li je moguće napraviti taj korak ka Ligi Evrope (ili Ligi šampiona) sa sastavom koji se konstantno menja.

Milojević je za samo tri utakmice na klupi Zvezde, i nešto više od mesec dana rada, i sa deset novih igrača, napravio vidno pozitivne korekcije i već sada, nakon dva remija i pobede, može se reći da su crveno-beli na dobrom putu ka popravljanju prethodnih grešaka.

Sa motivisanim igračima, predanim radom i vremenom - to je moguće.

Štaviše, kada se momenat u sezoni i svi faktori o kojima smo govorili u ovom tekstu uzmu u obzir - remi u Kazahstanu je pozitivan rezultat, uoči revanša na "Rajku Mitiću", a stare boljke jedino mogu da upozoravaju dok se ne iskorene.