Utakmica o kojoj se i dan danas priča.

Hrvatska i tadašnja SR Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) igrale su 9. oktobra 1999. godine u Zagrebu kvalifikacioni meč za plasman na Evropsko prvenstvo 2000. godine u Belgiji i Holandiji.

Utakmica koja je bila mnogo više od samog sportskog događaja. Za Srbiju i Crnu Goru, koje su još vidale sveže rane od NATO bombardovanja, i u vrlo turbulentno političko vreme kada se već nagoveštavao kraj režima Slobodana Miloševića, bilo je važno da tu utakmicu ne izgube, ne samo zbog takmičarskog značaja. Za Hrvatsku, pak, takođe značajna - bila je SVE.

Hrvatski novinari su se raspisali, a glavna pioruka je bila: "Možete da izgubite bilo koju utakmicu, čak i da igrate sa Maltom nerešeno, ali ovu ne smete!".

Bio je to sudar dve fenomenalne ekipe, sastavljene od samih asova. Kada bi se od tih majstora napravio jedan tim... pa, realno je da bi se borio u finalu nekog velikog takmičenja.

Ova utakmica imala je i neke detalje koji se i danas prepričavaju.

Najpre, legendarna izjava Dejana Savićevića, današnjeg predsednika Fudbalskog saveza Crne Gore.

"Dejo" je davao izjavu ispred hotela u Zagrebu kada ga je prekinuo prolaznik, koji mu je nešto pogrdno dobacivao. Usledilo je čuveno: "Je*** te u usta, šrkbava, dođi purgeru", a kada je završio verbalno propucavanje, Savićević je nastavio da daje izjavu kao da se ništa nije dogodilo.

"Nisam bio u Zagrebu nekih 8, 9 godina, kada se desilo sve ono čudo i onaj rat... Nemam neki specijalan osećaj, obezbeđenje je na nivou, nema straha. To kako oni misle da smo mi krivi, tako i mi mislimo da su oni... To me uopšte ne interesuje i ne tangira. Ko su oni? Pa, pričamo o Hrvatima, ne o Makedoncima", rekao je Savićević, pa se dogodilo ONO.

POGLEDAJTE (od 1:35 do 3:05)

Još jedan bitan detalj dogodio se na terenu.

Zoran "Bata" Mirković i Robert Jarni bili su u duelu. Mirković je pao, a sudija je dosudio prekršaj za "plave" (to je bio nadimak svih jugoslovenskih selekcija). Jarni se bio iznervirao, smatrao je da prekršaja nije bilo, prišao je Mirkoviću da ga vređa, a jugoslovenski defanzivac je uhvatio Jarnija za muškost.

Mirkovićev ne baš mudar potez koštao je reprezentaciju Jugoslavije. Dobio je crveni karton, a posle meča se izvinjavao saigračima i naciji, i zahvaljivao im se što su izdržali sa desetoricom na terenu.

Kada je izlazio sa terena stadiona "Maksimir", iznervirani i uvek borbeni Mirković podigao je tri prsta i pokazao ih prema domaćoj publici, koja je, naravno, bila dodatno pobesnela...  

Iako je ostavio drugove na cedilu, Mirković je u očima nacije bio heroj, pa mu je skovana pesmica: "Ljubi te, Batica".

DEJAN STANKOVIĆ u AUTOBIOGRAFIJI

"Sećam se Mihine reakcije kada smo izvukli Hrvate. Želim da se poslednja utakmica igra u Zagrebu“, rekao mi je. „'Alo, bre, Ćale, gde da idemo u Zagreb da nam tamo odlučuje?“ „Tamo, tamo, tamo je najslađe“, kaže on meni. „Lako je tebi tako da pričaš, imao si dobar bilans za Zvezdom, ali oni namlatiše Partizan 5:0...“.

O UTAKMICI

Hrvatska je povela u 20. minutu, posle sjajne akcije Davora Šukera i realizatora Alena Bokšića. Ali, samo pet minuta kasnije, hladan tuš za hrvatske navijače na "Maksimiru" - Peđa Mijatović poravnava.

A onda još veći šok - u 31. minutu, najmlađi akter maksimirskog duela, Dejan Stanković svojim najneobičnijim golom u karijeri (leđima!), dovodi Jugoslaviju u vođstvo, da bi početkom drigog dela, Mario Stanić doneo Hrvatskoj izjednačenje.

Bilo je to i konačnih 2:2, a SR Jugoslavija je potom obezbedila plasman na Euro2000.