"Bio sam arogantan, a onda mi je Bog otvorio oči"

Bomba je tempirana, a čeka se samo dan kada će i da li će eksplodirati!

Simon Vukčević se nalazi na pragu angažovanja u podgoričkoj Budućnosti (sa kojom trenira posle pauze od sedam meseci), a da se pita samo bivši reprezentativac Crne Gore, taj posao bi već bio završen. Na potezu je uprava plavog kluba.

"Volim Budućnost i ne bih imao nikakvih problema da igram tu. Kad dođem na trening vidim da su mnogi ljudi tu ostali, a još malo će 18 godina od kada sam bio u Budućnosti".

Magije u nogama definitivno još ima, a to želi da podeli sa podgoričkom publikom...

"Verovatno ću sada igrati najbolji fudbal. Igram iz zadovoljstva, kod kuće sam, bez ikakvog pritiska, ispunjen. Živeo sam ceo život pod pritiskom, bio stegnut, a kada je tako onda 'pucaš'".

Eksplodirao je u Partizanu, kao mlad bio briljantan u dresu Sportinga iz Lisabona gde je bio obožavan, a onda je usledio neshvatljiv pad u karijeri koja je obećavala mnogo. Blekburn, Karpati, Vojvodina, Levadijakos, Enosis i Čaves su bili prolazne stanice.

Gde je Simon napravio grešku?

"Nisam napravio samo jednu grešku, non-stop sam pravio greške. Bio sam arogantan, izgubljen u tom svetu koji je inače izgubljen, samo me zanimala pobeda. Uče vas da steknete slavu, novac, poštovanje - sve sam to video u životu, a to je čista glupost", rekao je Vukčević.

Staloženo priča o prošlim vremenima.

"Nisam mogao da sedim sa nekim ako me ne hvali, nisam mogao da zamislim da me neko ne poštuje, da neko kaže nešto loše o meni. Umislio sam da sam neko i nešto, ali onda mi je Bog pokazao kako stvari stoje, otvorio mi oči. Morao sam da platim zbog prethodnog načina života i ne žalim nijedne sekunde. Današnji fudbal je veštački, a ljudi su bez emocija. Nama je emocija strast, a strast je teško ropstvo. Igrači su pod velikim pritiscima, mladi takođe. Nemam nikakvu nameru da ostavim sport, ali gledam na sve drugačije“, govori momak koji je obećavao.

Kada se gleda sa današnje distance, zenit Simonove karijere je bio u Sportingu od od 2007. do 2011. Imao je samo 21, 22, 23 godine, a igrao na top nivou - portugalska liga, Liga šampiona.

"Istina, ali sve je to maska. To ne ispunjava čoveka. To su sve sekunde, daš gol, slavlje, ali brzo sve prođe. Nisam umeo to da cenim, bio sam nezahvalan. A mnogo su me voleli u Lisabonu. Nisam mogao bez kačketa na ulicu, ogroman pritisak na svakom koraku... Godilo mi je sve to, ali isto tako i škodilo. Mnogo više...", priseća se Vukčević, koji se okrenuo na karijeru koja je posle “lavova“ krenula nizbrdo...

"Ogroman pritisak, nepotreban, a to je daleko od najbitnijih stvari u životu. Mislio sam da je fudbal život i takav način razmišljanja me je doveo praktično do ludila. Nervirao sam se na treninzima, tu nervozu prenosio kući... Onda sam upoznao oca Joila, ispovedio se, pročitao Sveto pismo, Jevanđelje, pronašao sve odgovore. Tu se moj život promenio. Cilj mi je da budem bolji otac, muž, brat, prijatelj... Samo je to na kraju bitno".

Vukčević je odigrao 45 utakmica za reprezentaciju Crne Gore, jedno vreme bio simbol nacionalnog tima uz Mirka Vučinića i Stevana Jovetića. Sadašnji rezultati selekcije Ljubiše Tumbakovića su ga prijatno iznenadili.

"Neću nikog da lažem, pa da pričam da imamo strašne igrače. Nemamo strašne igrače, imamo dobre, a iz toga se napravio dobar tim, kvalitetan, talentovan i napravljen je odličan rezultat“, rekao je Simon za "Dnevne novine", a onda se prisetio najvažnijeg meča svoje generacije protiv Češke u baražu za EURO 2012.

"Igrali smo - svi za jednog, jedan za sve, imali super atmosferu. Ključni trenutak je bio Češka. Tu se sve promenilo, odjednom smo bili pod moranjem, pritisak je postao neverovatan, počeli smo da mislimo da smo neke veličine. I naravno - pali smo. Nismo prošli, jer smo se previše podigli. A ko visoko leti, nisko pada", podvukao je Simon Vukčević, nekada najveći talenat našeg fudbala, sada čovjek koji bi mogao da pojača Budućnost.