Lider i jedini neporaženi tim Serije A ove sezone, Inter, došao je na "derbi Italije" u Torino rešen da ne primi gol.

Tako, posle 90 i kusur teških minuta i bilo, iako se domaćin 232. epizode najvećeg italijanskog rivalstva, Juventus, od prvog do poslednjeg minuta trudio da kazni ovaj ziheraški pristup trenera "nerazura", Lućana Spaletija.

Masimilijano Alegri iznenadio je mnoge odlukom da potištenu zvezdu tima, Paula Dibalu, ali i nezadovoljnog Aleksa Sandra i neubedljivog Daglasa Koštu ne uvrsti u startnih 11 za gostovanje Interista u 16. kolu "kalča", ali se iza svega nije krio obračun italijanskog takičara sa Južnoamerikancima – naprotiv.

Do iznemoglosti napadajući Interove dve "Ahilove pete", bekove Davidea Santona i Danila D'Ambrozija, "Maks" je umalo taktički porazio osam godina starijeg Spaletija, ali je Juventusov faktor iznenađenja večeras, Mario Mandžukić, u dva zicera koja je imao u prvom poluvremenu prvo pogodio Samira Handanovića udarcem desnom nogom sa 6-7 metara, a onda i prečku iz popravnog.

I pre i posle toga - mada nije da crno-plavi nisu pretili povremeno stidljivim kontrama ka golu na kojem nije bilo povređenog Đanluiđija Bufona - Juve je bio ofanzivniji, konkretniji, dosetljiviji, jači u duelima (osim ako pričamo o Mirandi i Milanu Škrinijaru), ali ne i dovoljno bolji za drugo svrgavanje lidera nakon onog napuljskog od pre dve nedelje:

Juventus - Inter 0:0, uz nekoliko besnih izlazaka sa terena rasprodate "Arene" u finišu utakmice, od Miralema Pjanića do Maura Ikardija.

1/0
Vidi galeriju
undefined Inter - Juventus



Ovako-onako, Spaleti je ostao neporažen i posle najtežeg gostovanja u sezoni u kojoj njegov tim trenutno ima skor 12-4-0, što je i dalje za dva boda bolje od učinka Juventusa, a videćemo da li i Napolija kada ekipa trenera Mauricija Sarija u nedelju bude odigrala meč sa Fiorentinom na "San Paolu".

Juventus: Šćešni – De Šiljo, Benatija, Kjelini, Asamoa – Kedira (od 75. Dibala), Pjanić (od 85. Betankur), Matuidi – Kvadrado, Iguain, Mandžukić.

Inter: Handanović – D'Ambrozio, Škrinijar, Miranda, Santon (od 63. Dalbert) – Vesino, Brozović, Valero – Kandreva (od 69. Galjardini), Perišić – Ikardi (od 85. Eder).



Da Santon ne može da zaustavi Huana Kvadrada, Alegri je znao i pre početka 196. prvenstvenog duela dva slavna kluba čije su porodice, Anjeli i Morati zaratile davne 1961. godine i do danas ostale zakleti sportski neprijatelji. Plan trenera "bjankonera", koji je u pripremi meča morao da rešava i brojne probleme u svlačionici koji nemaju direktne veze sa fudbalom (Dibala nije igrao jer je utučen zbog raskida sa dugogodišnjom devojkom, razlaza sa menadžerom i nemogućnosti da potpiše sponzorski ugovor sa proizvođačem kopački), bio je prost - da Kvadrado prođe Santona i centrira na "drugu stativu", da "bucko" Gonzalo Iguain kretnjom veže oba štopera Intera, a da onda Mandžukić iskoristi brojne prednosti u odnosu na D'Ambrozija i poentira pored večeras (i inače) sjajnog Handanovića.

Plan je funkcionisano sjajno, osim u delu u kom je Mandžukić zicere koje mu je "pakovao" bivši fudblaer Čelsija i Fiorentine trebalo da pretvori u vođstvo...

U pauzama napada crno-belih, koji su u prvom poluvremenu zapretili jednom i preko Samija Kedire, Inter je pokušavao kontrama preko Borhe Valera da pronađe pas ka kapitenu Mauru Ikardiju, strelcu 16 golova u prethodnih 15 kola, što je takođe bio plan koji je dobro funkcionisao osim u delu gde je trebalo uputiti udarac ka Vojčehu Šćešnom.

Za to što su "nerazuri" odigrali poluvreme i posle toga još 10-ak minuta bez udarca ka golu najzaslužniji je bio hladnokrvni Đorđo Kjelini, čija je anticipacija bila nepremostiva prepreka za Interov vezni red u kojem nije bilo pojedinca dostojnog značaju samog dođagaja. Što nije presekao kada je bilo "gusto", Kjelini je izblokirao u šesnaestercu ispred Bufonove rezerve, a naročito važna bila je njegova reakcija na potencijalno kobnu grešku dekoncentrisanog Kvadva Asamoe u 30. minutu.

Inter je sve do kontre Valero-Ikardi u 56. minutu mogao do kaznenog prostora, ne i u njega, a kada je "Predator" konačno dobio priliku da odigra oči u oči sa Mehdijem Benatijom, spetljao se, izgubio kontrolu nad loptom i potom tražio šut levom nogom van balansa i umalo napravio štetu najvećem rivalu - njegov udarac sa 12-13 metara jeste na putu ka golu pogodio Benatiju u ruku, ali tek nakon što se pre toga odbio od njegove butine o tlo... tako da je povremeno teatralni Paolo Valeri bio u pravu što nije ni pomislio da pokaže na belu tačku.

Neumorni Ivan Perišić, koji je imao više problema krpeći Santonove rupe nego vremena i energije za ofanzivne role, umalo je postigao autogol u 60. minutu kada je glavom "sekao" lob pas Iguaina za Kvadrada, a svemu je prethodio pomalo deprimirajući momenat za Valera kojeg je Kolumbijac zaludeo driblingom "iz mesta".

Gubeći duel po duel sa Kvadradom, Santon je u 62. minutu zakasnio taman toliko da je morao da pokosi rivala sprečavajući njegov sprint u kazneni prostor i ko zna šta sve posle toga, ali se (na sreću Interista?) tom prilikom povredio i zaradio i karton i izmenu. Ispostaviće se da je neplanski uvedeni Enrike Dalbert odlično obavio posao koji izabrani starter nije mogao, pa je Kvadrado do kraja meča iz uloge prve zvezde utakmice pretvorio u epizodistu osuđenog na pasove nazad ka Pjaniću.

Kako je vreme išlo, a tenzija rasla, centaršuteva ka Mandžukiću bilo je sve više i više, a Inter nije bio kažnjen i za prvu i poslednju grešku koju je igrač utakmice, Handanović, napravio ove subote uveče - Mandžo se okliznuo u trenutku sudara Handanovića i Mirande, pa je propao i taj napad domaćina "bunarenjem".

Kako nije mogao da ih izvede sve od reda, Spaleti je iz nepostojećeg veznog reda izveo Antonija Kandrevu (čim smo ga pomenuli prvi put u 70. minutu, jasno vam je kako je odigrao) i uveo Roberta Galjardinija, čiji je sveži par nogu pomogao u par neprijatnih situacija pod presingom rivala.

Svež par nogu imao je i namršteni Dibala, kojem je Alegri dao 15 minuta da pokaže šta može uvodeći ga u igru umesto Kedire, ali je utrčavanje levonogog driblera na travnjak uz ovacije Juventina sa tribina do kraja ostao njegov najupečatljiviji potez.

Onaj ko je na raspolaganju imao 90 minuta i uradio jedno veliko ništa, Iguain, na kraju je mogao da oživi mit o centarforovima kojih nema, nema, pa reše meč. Splet okolnosti ostavio ga je samog, bez čuvara, "na kapici" u 79. minutu, ali je "Gonzov" udarac za pobedu završio pod krovom severne tribine "Juventus arene" koja je uzvratila lavinom nezadovoljnih uzvika upućenih najskuplje plaćenom fudbaleru u istoriji kluba i Serije A.

Marcelo Brozović počeo je meč umesto Galjardinija kako bi se lider dodatno "ukopao" na stadionu šestostrukog uzastopnog šampiona, a i hrvatski vezista je poput Iguaina u finišu meča pomalo srećno ušao u šansu i pomalo olako je ispustio - šutirao je sa ivice kaznenog prostora u 80. minutu, levom nogom pored desne stative nedovoljno testiranog poljskog golmana koji će u torinskom "Tuttosportu" sutra ujutru verovatno ostati neocenjen.

Preokret u režiji Dijega Milita (2) i Rodriga Palasija za 1:3, nakon što je tog 3. novembra 2012. godine Arturo Vidal doveo Juve u vođstvo već u 3. minutu, ostaće do daljeg poslednja pobeda Intera u Torinu, a u međuvremenu je domaćin ostvario tri pobede i dva remija uz 'talijansku gol-razliku 7:2. Ovo je bilo, računajući i Kup, četvrto gostovanje Interista bez postignutog gola, ali se Spaleti zbog toga neće prevrtati ove noći u krevetu.

Došao je po "nulu", vratio je "nulu" na "Meacu", na koju će u narednom kolu doptuvati "njegov" Udineze pre nego što Inter neočekivano ravnopravnu borbu sa Torinezima i Napolitancima nastavi gostovanjem u Sasuolu i derbijem sa Lacijom u Milanu. U istom periodu, ali tek nakon što pokuša da reši nagomilane probleme u svlačionici i povrati pozitivnu atmosferu, Alegri će pripremati ekipu za gostovanje Bolonji, derbi sa Romom kod kuće i put u Veronu.

Posle toga, sledi doček Nove godine u kojoj će svi osim "bjankonera" želeti i novog šampiona države. Da li su to realna očekivanja kada je "ekipa koja igra najlepši fudbal u zemlji" izgubila od branioca krune pred svojim navijačima bez da je dala gol, a onda tim koji je tri prethodna rivala savladao gol-razlikom 10:0 ostao bez kolosalne šanse u "derbiju Italije"...

...teško je reći.

Za kraj, ostali smo dužni par reči o incidentu iz 1961. koji je doveo do raskola između dve moćne porodice, a samim tim i dva velika kluba. Naime, boreći se za titulu u trci sa Milanom, Juventus i Inter trebalo je da odigraju prolećni derbi nakon što je na "Meaci" bilo 3:1 za "nerazure". Tokom utakmice, izbili su neredi i huligani su utrčali na teren zbog čega je arbitar morao da prekine meč u kojem je naknadno pobeda dodeljena Interu. Odnosno, tako se mislilo... Odluka je posle par dana poništena i Interu je naređeno da ponovo doputuje u Torino i odigra ceo meč sa Juventusom, a kako bi priča imala tipičan latinski zaplet, predsednik Fudbalskog saveza Italije u to vreme bio je moćni biznismen, Umberto Anjeli, patron porodice koja je upravljala "Starom damom" i fabrikom FIAT.

Revoltiran, kao i svi navijači Intera, tadašnji predsednik kluba Anđelo Morati odlučio je da na ponovljeni susret pošalje omladince, koji su pregaženi rezultatom 9:1 uz šest golova Omara Sivorija, koji će kasnije biti proglašen i za najboljeg evropskog fudbalera u izboru "France Football" magazina. Važnije od toga, Juve je osvojio "skudeto" na način zbog kojeg je mržnja i danas, 56 godina kasnije, osnovna jedinica mere rivaliteta između dva kluba.