/Nebojša Šatara, MONDO.ba/

Latinska poslovica "Per aspera ad astra" ili "Od trnja do zvezda", u njegovom slučaju bi mogla da se prevede na sledeći način: "Od automehaničara do legende Monaka, Glazgov Rendžersa i reprezentacije Hrvatske"!

Nekadašnji golgeter Dado Pršo (43) je od rodnog Zadra prošao nimalo uobičajen fudbalski put, na čijem početku su ga odbijali Zadar i Hajduk, preko Francuske, gde mu se na kratko "ogadio" fudbal, ali ne toliko da ga u potpunosti odbaci.

Radio je kao automehaničar, a usput i za svoju dušu tresao mreže u francuskom četvrtoligašu Stad Rafaelosu...

"Nisam ja nešto 'odskakao' od ostalih, pa onda ne mogu ni da kažem da je neko od tih ljudi pogrešio. Nije bilo tako. Otišao sam u Francusku i nisam odmah postao zvezda. Bio sam u Ruanu, ispali smo u treću ligu i ja sam napustio fudbal, iako su mi nudili ugovor. Nisam želeo više da igram, bio sam malo i razočaran, a ruku na srce nisam ni bio nešto 'ekstra'. Možda ni u glavi nisam bio dobar, pa sam otišao da radim kao automehaničar, a usput sam se zabavljao igrajući fudbal u četvrtoj ligi. Radio sam i igrao fudbal amaterski, za svoje zadovoljstvo", počeo je Pršo priču za MONDO.

Prema njegovim rečima, nije tadašnji trener "kneževa" Žan Tigana bio zaslužan za njegov dolazak u Monako, već ljudi iz kluba koji su pratili niže lige i tražili talentovane igrače.

"Oni su prepoznali u meni kvalitet i doveli me da igram za drugi tim Monaka. Trenirao sam sa prvim timom, igrao za drugu ekipu i da tako kažem, krenuo iz početka da gradim karijeru".

Pršo je brzo postao zamena tada prvom napadaču Davidu Trezegeu, ali je prosleđen na pozajmicu u Ajačio, s kojim je osvojio titulu u drugoj ligi Francuske.

"Išao sam na par pozajmica, da bih ubrzo došao do prvog tima, a onda i finala Lige šampiona. A mogao sam i nikad da ne prođem, jer sa uvek mislio da sam 'nikakav' igrač. Ali, eto, dogodilo se“, skroman je i dalje ovaj golgeter sa kraja 20. i početka 21. veka.


ROĐENDAN KOJI PAMTI

Jedini je igrač iz bivše SFR Jugoslavije koji je dao četiri gola na jednoj utakmici Lige šampiona, od ukupno pet fudbalera. Pre njega su to uradili Marko van Basten i Simone Inzagi, a posle Lionel Mesi i Luis Adrijano.

"Bilo je to na moj rođendan. Rekao sam sebi pre utakmice sa Deportivom da ću sigurno dati jedan gol, ali eto, u mrežu su ušle četiri lopte. Dobio sam nagradu 'odozgo' za sav trud. To mi je bio baš lep rođendanski poklon i verovatno najbolja utakmica u karijeri. Imao sam lepih uspomena i sa reprezentacijom Hrvatske. Dao sam gol, recimo u Sloveniji, kad asmo se kvalifikovali za Evropsko prvenstvo. To mi je možda i najteža utakmica u karijeri. Takođe, postigao sam pogodak protiv Čelsija, za prolaz u finale Lige šampiona i to je bila super utakmica. Igrao sam u dresu Glazgov Rendžersa mnogo 'Old firm' derbija protiv Seltika, koji je jedan od najvećih derbija na svetu. To su sve sjajne emocije".

S obzirom na to da je samo tri godine nastupao za "vatrene", pomalo iznenada okončavši internacionalnu karijeru, pojavile su se spekulacije da je razlog bio sukob sa tadašnjim selektorom Zlatkom Kranjčarom. Čak je i tadašnji predsednik HNS Vlatko Marković bezuspešno pokušavao da ubedi Pršu da se vrati u nacionalni tim.

"Imao sam problema sa kolenom, posle operacije. Ljudi su mi rekli da ću igrati još četiri godine. Znao sam da mi je rok trajanja tu negde i nisam želeo da igram prijateljske mečeve za reprezentaciju kako bih koliko-toliko sačuvao tu hrskavicu, jer je gotovo nije ni bilo. Dogovor je bio da nastupam samo na uslovno rečeno bitnijim utakmicama. Znao sam da neću moći dugo i zato sam okončao karijeru u reprezentaciji, a kasnije potpuno ostavio fudbal".

Nastupio je na EURO 2004. godine u Portugalu i dao možda najlepši gol u karijeri, na utakmici protiv Francuske. Dve godine kasnije bio je i na Mundijalu u Nemačkoj, gde su "vatreni" eliminisani u grupnoj fazi.

Pršo, međutim, nema dilemu kad je reč o prolazu Hrvatske u narednu rundu na ovogodišnjem SP u Rusiji, gde će izabranici aktuelnog selektora Zlatka Dalića igrati protiv Argentine, Islanda i Nigerije.

"Možemo da konkurišemo Argentini za prvo mesto u grupi i bilo bi iznenađenje da ne uđemo u osminu finala. Mislim da imamo odličnu ekipu, svi igrači su svetska klasa i očekujem da ćemo proći. A sad, kakav plasman će Hrvatska ostvariti u 'nokaut' fazi, to ne mogu da prognoziram".

Nešto je skeptičniji po pitanju uspeha Srbije, koja će na Mundijalu igrati protiv Brazila, Kostarike i Švajcarske.

"Biće borbe. Brazil je, kao i uvek, pretendent na titulu, Švajcarska nije loša... Mislim da će Srbi se boriti sa Švajcarcima za drugo mesto i prolaz dalje".



"ROBI ĆE DA NAPRAVI ČUDO SA BiH"

Najiskrenije mu je žao što na šampionatu sveta neće biti Bosne i Hercegovine, koja nije uspela da se u kvalifikacijama domogne barem baraža. Pršo smatra da je presudni kiks napravljen u meču protiv Kipra.

"Šteta što BiH nije izborila plasman na SP. Mislim da je utakmica na Kipru bila odlučujuća, jer tražiti posle bodove protiv Belgije je bila nemoguća misija. Voditi 0:2 protiv Kipra, a onda izgubiti 3:2 je za mene bilo veliko iznenađenje".

Bez obzira na neuspeh, Pršo veruje da je pred selekcijom "zmajeva" svetla budućnost, nakon što ih je preuzeo Robert Prosinečki.

"Video sam Prosinečkog nedavno u Splitu, na humanitarnom turniru u malom fudbalu. Mislim da je Robert spreman za posao selektora i da je spreman da napravi čudo! Uveren sam da će odvesti BiH na naredni šampionat Evrope", naglasio je Pršo.

Iako ima više od jedne decenije otkako je okačio kopačke o klin, nije mogao bez fudbala, pa se danas bavi menadžerskim poslom i prema sopstvenim rečima, radi sa velikim igračima, ali uglavnom u partnerstvu sa drugim zastupnicima.



"SERGEJ VREDI 100 MILIONA EVRA"

Na naše pitanje da li je opravdano da fudbaleri poput Lea Mesija ili Kristijana Ronalda imaju klauzule od astronomskih 500 miliona evra, ili da je, na primer, Sergej Milinković-Savić procenjen na 100 miliona evra, odgovorio je potvrdno.

I obrazložio...

"Kad pogledate koliko glumci zarade od jednog filma, ne vidim zbog čega se diže prašina zbog transfera fudbalera. Fudbaler kada izađe na teren ne zna scenario, već ga pravi sam, a glumac dobije napismeno što treba da uradi ili kaže. Kad na teren izađu Mesi ili Ronaldo, moraju sami da nešto izmisle i naprave. Ti ljudi stvarno toliko vrede. Uostalom, sve diktira tržište - ako neko želi toliko da plati, to je to".

Priznao je na kraju razgovora za koga je navijao kao dete i kome se divio kao klinac...

"Voleo sam Hajduk i tada mi je Alen Bokšić bio idol. Bilo je tada i većih, kvalitetnijih fudbalera, jer je Crvena zvezda u tom periodu bila prvak Evrope i sveta, ali meni su Bokšić i splitski klub bili bez premca", rekao je Pršo.