/od reportera MONDA sa Kipra/

Ne voli igrice - voli knjige. Motiviše ga strana muzika. Obožava italijansku kuhinju. Bio je napadač - sada je desni bek. Da nije fudbaler bio bi karatista, razbija u tenisu.

Luka Cucin!

Ali, ima i tremu od novinara.

"Uf, imam je. I za razgovor sa medijima je potrebno iskustvo. Stegnem se nekako. Nisam navikao, verujem da će vremenom biti lakše i bolje", počinjemo razgovor sa stidljivim devetnaestogodišnjim desnim bekom crno-belih.

Stidljiv pred novinarima, a na terenu hrabar, tačan i dovoljno drzak.

Na početku prelaznog roka pitali smo sportskog direktora Ivicu Ilieva koga planira da dovede kao alternativu Miroslavu Vulićeviću na desnom beku. Činjenica je da na toj poziciji može da igra i "Nema" Miletić, ali je on potreban na mestu centralnog beka.

"Nikoga! Imamo mi sjajnog momka, našeg đaka - Cucina. On će biti priključen prvotimcima. Što bismo dovodili nekoga i gušili igrača koji predstavlja budućnost Partizana", odgovorio nam je direktor crno-belih.

Luka Cucin intervju za MONDO
MONDO/Vladimir Sukdolak 


Na Cucinu je ostalo još da se pokaže pred trenerom Miroslavom Đukićem i njiegovim saradnicima. Priliku je ščepao, a pred kraj priprema možemo da kažemo - to je to, Partizan ima modernog igrača uz desnu aut liniju odbrane.

Cucin je karijeru počeo od protivničkog gola. Zadatak mu je bio da trese mreže rivala, a sada mu je, prvenstveni, da sačuva svoj.

"Nećete verovati, ali počeo sam kao napadač. Još kao pionir doživeo sam veliki peh i mnogi su mislili da ću bataliti fudbal. Na prvom 'večitom derbiju' polomili su mi nogu i morao sam da napravim pauzu. Međutim, kada sam se oporavio - vratio sam se jači. Čak mi je trener Darko Tešović priznao da se nije nadao da će me opet videti. Mislio je da sam navukao strah od duela, a ja sam bio spreman da još žešće ulazim u njih. Doneo je odluku da me prebaci na desnog beka i tako je sve počelo", priseća se Cucin prvih dana u Partizanu.

Nikada nije zažalio što nije ostao u napadu.

"Nimalo mi nije krivo zbog toga. Obožavam mesto u timu koje igram, uživam uz aut liniju, volim da trčim, da se ponavljam, ubacujem u napad..."

MUZIKA I KNJIGA


Nije lako raditi sa prvim timom. Napori su daleko veći nego u mlađim kategorijama. Iz tog razloga Luka koristi svaku priliku da se odmori i prikupi snagu za nove pobede.

"Slobodno vreme uglavnom provodim čitajući knjige. Ne volim video igrice, prosto me ne zanimaju. Volim motivaciona štiva, čitam Robina Šarmu. Takva dela me inspirišu, a pomažu mi i u poslu kojim se bavim. Cimer Jovan Nišić takođe dosta čita, ali smo ljubitelji različitih žanrova. On voli trilere, ubistva, ja i ne baš."

Ne može bez muzike...

"Muziku obožavam i slušam je po ceo dan. Kad god imam vremena i obaveze mi dozvole vrti se neka od poznatih numera. Volim domaću muziku, ali pre utakmica slušam strane hitove. Koncentrišem se uz njih, omiljen mi je Eminem i pesma 'Lose Yourself'. Ta stvar me podiže, izuzetno me motiviše. Neizostavni su Beogradski sindikat, Džalo i Bubo iz ranijih dana", otkriva nam Cucin.

KAO DANI ALVEŠ, SAMO U ENGLESKOJ



Starije kolege uvek su tu da pomognu.

Cucin često razgovora s njima, pre svega sa Vulićevićem i Miletićem. Upija savete. Nije ga sramota ni da pita: "Svi su tu za nas mlađe, da uskoče u pomoć, isprave nas, kažu nam kako da postupimo u određenim situacijama. Meni posebno znače saveti Vuleta i Milete. Ipak, oni su bekovi na mojoj strani."

Novogodišnja želja mu je već ispunjena.

"Živim za dan kada će me trener pozvati i reći mi da počinjem utakmicu u prvenstvu. Za početak mi se ispunila novogodišnja želja da debitujem za prvi tim, pa makar to bilo i u prijateljskoj utakmici. Znam da nisam razočrao i sve pohvale koje sam dobio posle meča sa Ermisom su samo podstrek da radim još bolje. Nije lako, čekama me mnogo posla i dokazivanja."

Fudbalski uzor?

"Jedan je Dani Alveš!"

Omiljena liga?


"Voleo bih u Engleskoj da igram. Obožavam njihov način igre, sve je brzo i jako. Nije mi bitno koji klub, možda Mančester junajted."

Zašto fudbal?

"Trenirao sam karate i uglavnom smo pred kraj treninga igrali fudbal. Mnogo mi se svideo i otišao sam u Srem iz Jakova. Usledila je proba u Partizanu i poruka da donesem 'dve slike i krštenicu'. Tešović je bio zadovoljan...", smeška se Cucin.


Sport posle fudbala?

"Volim da igram tenis i spremam se da izazovem nekog od trenera. Znam da u stručnom štabu ima odličnih tenisera. Vrebam priliku, ima da ih iznenadim. Ne znam samo da li će prihvatiti izazov, a ako ga prihvate - biće gusto." 

Dragan Ćirić?

"Legenda srpskog fudbala i Partizana. Majstor. Veliko ime našeg Jakova. Često me zove i raspituje se za moju karijeru. Pomaže mi savetima."

Omiljena hrana?

"Ovde jedem samo paste, ljubitelj sam italijanske kuhinje. Pasta mi je inače i omiljeno jelo."

Luka Cucin zakoračio je na veliku scenu. Ima 19 godina, a već dovoljno iskustva da se suoči s nevoljama. Zna šta želi. Zna da pobeđuje. Pred njim sija budućnost...