Nedavni brutalni sukob na tribinama stadiona Partizana izazvao je novo zgražavanje javnosti i nepodeljenu želju svih da se takvi "običaji" iskorene.

Neretko se za ime "fudbalski navijač" pripisuje etiketa "huligan" (engleska reč proistekla iz prezimena irske porodice Hulihan), ali daleko od toga da su svi navijači i huligani. Štaviše!

Ima li država snage, a pre svega volje da se obračuna sa grupama onih koji, zapravo, rukovode nemilim scenama?

Srbija je odavno napravila Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama. Koliko se i kako on primenjuje?  

Dodaje da je i sam, kao dežurni sudija, bio svedok situacija kada su tribine "u plamenu", dok vođe navijača mirno sede u ložama, jer su prethodno već izdali uputstva.

Jedno od zapažanja sudije Marinovića u vezi je sa kaznama koje se određuju "navijačima", koje prate i mere zabrane prisustvovanja utakmicama u dužini od godinu do osam godina.

Način izvršenja ovih mera je, primećuje Marinović, često apsurdan i ocenjuje da bi to trebalo da bude regulisano Zakonom o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, a ne kao što je sada slučaj Zakonom o prekršajima.

"Dešava se da sud nekome izrekne zabranu prisustvovanja fudbalskoj utakmici određenog kluba, a on ode na košarkašku utakmicu i napravi haos! Nije rešenje ni da se izrekne mera zabrane prisustvovanju utakmicama određenog sportskog društva, jer to onda znači da mu je zabranjen odlazak i na rukomet i na odbojku. Imali smo slučaj da je vođi navijača FK Smederevo zabranjeno prisustvovanje Zvezdinim utakmicama jer je pravio nered, ali zato uredno može da prevodi navijače svog kluba (Smederevo)", rekao je Marinović za "Večernje novosti".

Onaj kome je izrečena zabrana prisustvovanja utakmicama u obavezi je da se neposredno pred početak utakmice javi najbližoj policijskoj stanici i tu boravi dok traje utakmica.

Sudija nije saglasan sa ovom merom, smarajući da se ona izjednačava sa kaznom i određenim lišavanjem slobode. Naveo je primere da pojedine osobe, kojima je bio zabranjen odlazak na utakmicu, nisu mogle da prisustvuju sopstvenim slavama ili rođendanima svoje dece, jer se u isto vreme igrala utakmica.

"Kad me ljudi pitaju koja je alternativa ovoj meri, obično se pozovem na britansko rešenje, pošto smo od njih preuzeli taj model. Britanci imaju kamere na stadionima, koje identifikuju lica iz baze podataka onih kojima su izrečene mere. Tog trenutka kada osoba prekrši meru (zabrane prisustvovanja utakmici), pravo sa stadiona ide u zatvor", kaže on.

- STATISTIKA -

Prekršajni sud je od 2015. do kraja 2017. godine, odlučivao u 238 predmeta protiv klubova (organizatora sportskih događaja) i odgovornih lica. Najviše takvih predmeta bilo je u 2017. godini - 94.

Od 154 donete odluke, 130 je bilo osuđujućih, 15 oslobađajućih, izrečene su tri opomene, pet postupaka je obustavljeno i jedan zahtev je odbačen.

Izrečene kazne za klubove su od 10.000 dinara, čak 36 kazni bilo je iznad 500.000 dinara, a bilo je i onih od 2 miliona dinara.

"Navijači" najčešće odgovaraju zbog unošenja pirotehnike ili u poslednje vreme lasera koji ometaju igrače, kažnjavaju se i zbog unetog alkohola, korišćenja opojnih sredstava ili preprodaje ulaznica.

Za period od 2015. do kraja 2017. godine, Prekršajni sud je postupao u 168 predmeta, a 94 presude bile su osuđujuće.

Zaprečeni raspon kazni je od 50.000 do 150.000 dinara, ali je i u ovom slučaju 11 kazni izrečeno do 10.000 dinara, a 62 do 50.000 dinara. Dakle, ispod zakonskog minimuma.